Istočnik

Стр. 104

ИСТОЧНИК

Бр. 7

су се оглашенп скупљалн у прнтвору цркве, мушки од женских одје.љено сједпли, а учитељ стојећи да је предавао." Предмег предавања вазда се ограничавао на учење вјере, које се излагало катехетпчки пли апологетскн, п како пзгледа нијесу у гоме даље ишле прве школе ни у Александријп, нн но другнм мјестнма. (Наставиће се.) Религијозно-морални листићи. Намнјењеио православној српској младежи и снакон ХришКанииу. Превео п попунио: Јоваи Петровић, свештеник-катпхета и професор у Загребу. Гдје си Ти, Господе? ... Ја сам с вама у еве дане до сзршетка вијека (Мат. 28. 20). А гдје си Ти, Господе?.., Та ми Те тражнмо тако често: тако је много невоље у свнјету!... Ево на примјер, један несрећни човјек говорн: „Ја сам бпо богат, сад сам све нзгубио н постао скоро просјаком; с богатством сам изгубио н пријатеље; онп ме оставише, као што и српска пословнца каже: „Неста блага неста прнјатеља"; сродници ме избјегавају: постао сам пм тежак; знанцн ме жале н изразују мн своје сажалење, но боље бн бнло да ми и не говоре. . . Мојн непријатељи — једини непрестају ме гонити, други се задовољују презирним осмијехом, алн би вољели да ме гоне као и прије . . . Морам се постојано дан и ноћ трудити, да прнбавим себн комадић хљеба, да не пружам руке за милостињом, а уз то сам и болестан; све ме боли, од главе до иете 5 толико дуго већ не остављам постеље. За цијело то вријеме бавпм се само једнпм послом: мислим о мом положају ... мнслим, мислпм . .. А што је овдје — на срцу? Боже мој, Боже мој!"... „А ја, говорп ево другн, грјешан сам човјек. Давнашња зла склоност прешла је мало по мало у страст. Сад јој се вшне не могу протпвнти. Више пута ја не мислим никако на њу п грјешнм хладнокрвно, алн ме внше пута савјест тако грнзе, на срцу ми је тако тешко, да мнслим да ћу свиснути.. . Ја раднм ружно, — то ја знам и осјећам; људн имаду право да на ме ирстом показују, — и то ја зиам. Господ гледа на меие с пневом и жалошћу, и то ја знам ... Ја се често сам стиднм, презнрем себе ... И при свем том ипак, закон, који се налази у удима мојнма, протпвп се закоиу ума мога и окова ме законом грјеХовним. Послије свега тога ипак се ја, могу рећи као иас, враћам на своју бљувотину. Више пута се догађа, да би бјежао сам од себе. Но куда и како?! Или да се предам сасвнм безакоњу на жртву, на жртву