Istočnik

Стр. 136

Вр. 9

ми прст гори у пламену, та како бих издржао вјечну муку, кад будем горио цио — тијелом и душом, у пламену пакленом? Иди од мене сатано! — И одмах одступи ђаво, пустињак п је побиједио и посрамио, а спасао је душу... 0, да би сваки од нас, кад падие у искушење, говорио себи: „За то, што радим, мораћу се мучити у паклу; мучићу се вјечпо", — помислите: би ли тада имали вол.у за грнјех? Не! понављам: Не ће се мучити онај, који се сјећа муке вјечне. Но, да ли се многи ње сјећају ? . . .

Дјелатност св. Јована Крститеља. Крштење Исусово. Из дјела П. Дидона: Иеус Христос. (У мјесто свршетка наставак.) Он видје једнога дана, међу гомилом, која пред њим стојаше, много Фарис«ја и Садукеја. РБегово око продрије скроз у најтајније закутке њихове душе; он видје њихову лажну побожност, скептицизам жељу за епикурејским уживањем. Он позпаде у њима оне отровне језике, који су у народ улили отров лажног учења о царству Божјем, Месији, светости и правдн. Крв му се узрујала: „Породи аспидпни!" повика; „ко каза вама, да бјежите од гњева, који иде? Једно вам само остаје: покајте се и покажите плод достојан покајања." И шибајућ њихову душевну охолост, којом су се у души својој пред самим Вогом и ГВеговом правдом хвастали, надовезује: „Не говорите, чега се имамо бојати? Зар пемамо мн Божја обећања? Зар ми нијесмо синовп Аврамови? Да, сипови Аврамови! А зар Вог не може из овога камена по нуту подигнути дјецу Аврамову? Дрво, које не рађа добра рода, сијече се и у огањ се баца. Куцнуо је час, неплодно дрво, „већ и сјекира код корјена твог стоји, посјеће те н бићеш у огањ бачено". Тако је Бог преко свог пророка покудио предрасуде народпијех поглавара, да увиде његовом ријечју строгост оне нравде, којој нико не ће избјећи. Сјекира Божја, у мислима Божјим, јесте Рим, који пријети Израиљу потпуним упропашћењем. А великога дана Божјега суда сам ће Месија нзводити одлуке Божје правде и одмазде. Благ према праведнима и смјернима бпо је Јовап неумнтан и строг спрам обијести и гордости. Слободна његова рпјеч није штедила никог. Натприродна сила освјежаваше ју. Он доби љубави и уважења код народа, и утјецај му сваким даном све то више растијаше;