Istočnik

Стр 200

\

источник

Бр. 13

величину, него је прије сакрива. Ни један створ не познаје, па било то по сили вјере или по непосредном нарочитом откровењу, онај однос који се не може описати, и који спаја у Исусу божанску са људском природом. Али зли дух одрицања и оговарања, насиљаилукавства, покварености и блудње противи се вјери, и неприступачаи је сваком откровењу. Неколики спољашњи знаци иобудише у њему сумњу, али га никако не освијетлише. Он оста први противник свакоме, који жели истину, и добро, спас и препорођење човјечијег рода. Он је дошљедно рођени непријатељ онога, кога он замисли, да тај хоће да човјеку донесе снагу, свјеглост и мир, Његово је право пме Антихрист, т. ј, онај, који је против Христа. Лукаво изнађе он час, кад је Исус осјетио у себи слабост тјела, и да би Исуса изазвао да се покаже, рече му показујућп на камење, чега пустиња пуна бијаше: „Ако си ти син Божјп, претвори ово камење у хљебове." Предлог бијаше доста лукав. Шта је било замамљивије живом човјеку на земљи, него подмирење своје прве потребе ? У пустињи се није имало шта јести, па, ако је Исус син Божји, та Богу треба само да заповједи, да се камење претвори; а Бог ће жељу свог пророка испунити, и стијена не ће бити више камен него хљеб. Кушач је слутио, да је Исус-— Месија, зато га је он нудио да у сопствену корист и ради подмирења личних потреба напустп за један часак мудре законе природе; он га је вукао у опсег чуда и маштеШегове ријечи, које се чинише невине при дужем посматрању откриваху карактеристични знак ђавољи: себичност, тјелесност, тежњу да Бога спусти у службу себи, у мјесто да се и сам прикључи служитељима Божјим. Лажни пророци послушају савјет сотонин. Они потчињавају силу Божју својим личним пробицима и злоупотребљавају је. У мјесто Богу вјерно да служе, они потајно теже за тим, да Богу заповједају Чуда, која им историја приписује носе сва карактер опсјене. Исус одбија кушања кријепком ријечи: „Не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи, која излази из уста Божијих". Он се рани онако, како његов отац хоће. Ако је његова воља, да Ок гладује, Он ће надјачати потребе свога тијела. Ријеч Божја, која оживљава и ствара може надокнадити хљеб и сваку храну, потребну за обдржање живота. Ако Бог хоће да га својом ријечи храни, за што онда да се ствара хљеб и храна. Исус, прави син Божји, не Ке препречавати закључке Славе. У пркос потребе, која Га мучи, Он остаје вјеран поретку, ког је Бог премудро поставио. Он се ослања на Бога, који се о свему брине.