Istočnik
Бр. 14
ИСТОЧНИК
Стр. 215
Не идем одавде, заузми ее, заузми се за мене, тужну сироту! И заузе се за мене пресвета Богородица, услигпала је горку молитву моју. И онај час нећу никада заборавити: дођем кући и не вјерујем очима мојим: мој муж код куће и тријезан . . . Ја цикнух од изнанеђења: „Шта је то Господе? Хоћеш ли се ти от|)ијезнити?" — «Да," вели он, па ме чисто стидљиво гледа. И приповједи он, како је јутрос пошао у крчму равно из кревета; кад је дошао до врата и хтио ухватити за кључаницу, на један пут, као да неко викну: „Враћај се, одлази кући!" „И сам не знам, за што и чега сам се уплашио и повратих се кући скогсом. Сад му и ја приповједим, како сам се молила пречистој Богородици, и сад схватисмо са страхом и радошћу, да се то она — наша добра Мати — смиловала на нас и свратила мужа мога од пута грјешнога. И од тога дана само да би кап какву узео у уста, а томе је већ 25 година. Сам се муж мој завјетовао св. Ваведенију, и од тога дана настаде мир и божји благослов у кући нашој." — Ето тако заврши своју причу проста жена, сва сретна, што јој је помогла пречиста Богородица, да опамети и избави од страсти пијанства мужа свога. Моли се и ти за свог несретног мужа; препоручи се пречистој Богородици; моли св. Божје угоднике, а нарочито заштитника твога дома, твоје „крсно име" . . . Допеси из цркве „нафоре" мужу свом, подај му, да куша те „нафоре", кад га срце повуче за пићем, да се моле за њ, па вјеруј: Господ ће чути твоје молитве, погледаће на твоје уздахе царица небесна и свети Божји угодници. Сјети се, како је у причи Христовој непрекидно молила удовица неправеднога судију и он је најпослије послуша: а зар Бог не ће чути тебе, ако га будеш призивала у тузи својој дан и ноћ? Да, услишиће те; услишаће и царица небесна твоје горке жалбе на врага, који је обузео мужа твога сграшћу грјешном, и видјећега награду, и отријезниће се муж твој, и постаће — Бог ће дати — сасвим други, тријезан, добар човјек. Вило тако — дао Бог!
Исус у пустињи, Искушења. Из дјела П. Дидона: Исус Христос. (Наставак.) Оснм Исуса и оних, које његов дух води и штити, нема ни једног човјека, који није принио жртву лажним Боговима овог свијета, духу лажи и свирјепости, себичиости и преваре. Материјално освајање земаља овог свијета јест скоро узијек дјело убилачко, које носи знак звјера, оног духа мрака који га је забиљежио биљегом свога звјерства; Сотона