Istočnik

Бр. 1«

ИСТОЧНИК

Сгр. 243

Е: ЕЗВАНЦ-Ч1НО. Исус у пустињи. Искушења. Из дјела П. Дидона: Исус Христос. (Свршетак.) Француска школа модерне библијске критике мање се мучила. Она радо признаје историјску основу бав.љења Исусовог у пустињи и његов строги пост; само је уобраисење ученика измислило три искушења, која је он издржао у овом страшном крају; сама ова уобразиља створила је такову легенду. Све је ово скроз самовол.на претпоставка, која се ни чим не подкрјепљује, и која на пошљетку и нема никакве друге важности, него да као слабо помоћно средство потире оне истините историјске догађаје у Јеванђељу, који се не слажу са филозофијом дотичног писца. Рукује ли се историјом овИхМ начином, то ће она постати покретни под, који ће се моћи кретати по вољи. Тада ће остати само они историјски подаци, на које се смилује ћуд личног суда и системе. Каква чудна забуна могла би довести апостоле, да сањају такове ствари о свом учитељу ? Не би ли то било њима противно, скоро да речем безбожничко, да помисле, да је син Божји био потчињен сили вражјој ? Само истина може их томе поучити. И ако се такови призори вјерују, другима приповједају и напишу, то се не може никако друкчнје објаснити, него тим, да су се заиста догодили. А ми додајемо још ; све оно, што у животу Исусову бијаше болно и тамно, појмише ученнцн тешко и полако, шта више бијаше потребна поука од светог Духа, да разумију страдање Месијино, и да је, у реду жалости и понижавања Исусових, најпрво искушење, које је објавило најскривенију тајну његовог страдања. Пошљедни представници њемачке критичке школе (Кет1; Сге8сћ]сћ1е Јеби уоп Магаге1ћ, Вс1. I.; 8сћепке1: Бав Сћагак1егћП(1 Јези) одбацилп су такође ову историју, као да се она у истини онако догодила, као што ју описују Јеван^елисти. Они држе, да је такво што недостојно искупитеља, и да то, разум просвјећен и без предрасу, да не може примити. Они говоре о овом извјештајукао о народној умотворпни, која је у највећој мјери незграпна и у ружвом облику, и која иокушава да борбе наслика видно, које је Исус издржао било у почетку било у току свог живота. Она потоња морала су — како они мисле — пред Исуса доћи и његову душу узнемирити: дужност, т. ј. задатак свој као Месија извршити и онда избор за то потребних сред-