Istočnik

Стр. 266

исггочник

Бр. 17

сједи " изнио и нацртао, и ми смо били на Еосову, а били смо рек би чисто у Раваници, и слушали дивот-причу светитеља Илије, народну дивот-пјесму: „Царе Лазо, чвстито кољено! Коме ћеш се привољети царству?" Дакле госп. Калик пјева, превлачи гудалом по струни гусле јаворове, служи се српскијем великаном митроноснијем пјесником, као српскијем народним генијем, креће се с бесмртнијем Хребљановићима, не иушта из вида Косова поља, тужне царице Милице, сјећа се заједиичкога оца, цара, краља и господара Франца Јосифа Ј., сјећа се дичнијех добротвора на нашем питомом Приморју: Бована, Ковачевића, Никића, Бошковића и многијех другијех одличнијех синова и кћери: Милетића, Павковића., Зелића, Вучковића, Кнежевића, Чурнића, БабићВујиновића, Николајевића, Петрановића и т. д. Госп. Калик када је говорио своју Весједу , изгледао је, да је није био рад прекинути, али ју је прекинуо о нашој старој писмености које се Руси код своје куће свакад и најрадије сјећају. Госп. Калик говорећи о нашој старој писменостн, да би себи задоста учинио и завршно своју сјајну Бесједу , пуну снаге и језгровитости пуно историјско-пјесничкога дара, такта и значајности обратио се необоримој снази, обратио се св. Писму, те вели: Бодрствујте, стојте во вјерје, мужајтесја, утверждајтесја! Јер вели: „Нема дике кано српске дике, Нити славља кано православља." Ето, тако је говорио даровити протосинђел Калик и тим још једну о себи рекао: да је заиста способна особа. На Петров дан говорио је и јеромонах Бокоровић, о коме ћемо други пут проговорити. (Свргииће се.)

Кратки извјештај српско-православнога богословскога училишта у Рел>еву школске године 1898./99. I. Непосредни надзорник: Високопреосвештени господин Николај Мандић, архиепископ Сарајевски и митрополит Дабро-босанеки, егзарх цијеле Далмације, великокрсник ордена Франца Јосифа I. и т. д. и т. д.