Istočnik

Бр. 17 ИСТОЧНИК Стр. 265

значења, радње госп. епископа Милаша, као и његова проповједничка моћ, надмашује сваку критику. Наши архијереји за свога живота не издају ријетко „ЗбоЈомшсе" својијех проповједалачкијех трудова. Руска црквена књижевност тога је пуаа. У нашој литератури српској с тим заузимље прво мјесто блаженопочивши митрополит Михаил од архијереја, те онда код нас у Далмацији епископ Герасим Петрановић. Такав обичај заслужује сваке похвале. Говорећи о томе, долазимо до закључка: да се средством такове врсте издања раширава земљиште дјелатности, која из поједине епархије изведе опћенитост поуке и међу самим јерарсима, откуда се не искључује могућност и та: видјети плодове својијех радова успјехом у врту Господа, што није мала добит за цијељ, и с тим и за црквену књижевност. 8аједничка проучавања ствари о којој говориио, и ма да би, печатана мјестимичним издањима, остала неприступачна већини особа, која се интересују за проповједништво због мале распрострањености тијех издања, ипак имају своје резултате, ако ће и почасним проучавањем тијех радња. Проучавајући користи проповједништва код нас и у опште долаз1 се до данашњег индиферентизма, који апсолутно не ће да зна, не ће да цијени и да се шљуби са светињом и чистотом свете вјере, него хоће и хита талогу и извору заблуда, са жељама, да се ода слободи лажљивога вјеровања, избором најхуђих и најневаљалијих жеља; ушљед чега, распрострањење овакових тежња противно је предмету, који као нравствено начело, није својствен само једнијем изолиранијем особама у светијем манастирима, тој народној светињи, већ је доступан свима и свакоме, те се за то и светом црквом свакоме Хришћанину предлаже по мјери његове снаге и духовнога узраста. Дабогме, такови је значај проповједништва, који нас спаја као неким ентузијазмом, када је проткано пјесништвом и историјом. У приликама, у којима се ми налазимо, који смо из народа, слушати историјско-пјесничке бесједе, то је за нас нешто свето, нешто узвишено. Када ово говоримо, тада замишљамо: „Бесједу о значају православља у животу и историји срискога марода ", говорио протосин^ел Серафим Калик на далматинскоме Косову 15. јуна ове 1899. год. о прослави десетгодишњице Лазарице. Када знадемо значај историје, када знадемо да је она огледало људскијех дјела, када знадемо да је она неумитни судија прошлостн, људскије владања и понашања, тумач срећа и несрећа и т. д., онда знадемо важност потреба и користи, познајемо живот цркве и народа, народа и цркве. Госп. протосивђел Калик, то нам је све у својој „Ве-