Istočnik

Рр. 20

ИСТОЧНИК

Стр. 315

више и у гријех претвара. Видиш, куда води човјека гњев и непријатељство његово. И тако побједи себе, љубезни и, одбацивши гњев твој, опрости све ближњем свом. Вез опраштања гријеха нема спасења: сам видиш, како је то страшно . ..

Проповијед на дан сабора архистратига Михаила. 0 нашем општењу с анђелима. Шта је човјек, те га се ошолтњеш, или син човјечји, те га иолазиш ? -Учинио си га мало мањега од анђела (Пс. 8, 5—6). У реду створења Божјих прво мјесто заузимају по висини и савршенству природе своје анђели Божји, житељи свијета горњега, духовнога, небеснога. За н>има одмах долазимо ми — људи, житељи земље. свијета материјалнога и привременога. Анђели су духови без тијела, обдарени од Бога савршенијим умом, но сва друга створења, савршенијом вољом, која је управљена на добро, и силом. Као духови без тијела, т. ј. неимајући тијела као ми, они су бесмртни, и, живећи на небу, налазе се у сталном опгатењу са самим Богом, служе пред престолом Бзеговим и славе Га. — И човјек има у себи душу тако исто бестјелесну, саздану по образу и подобију Божјем, дупту разумну и слободпу, но само са ограниченијпм разумом и вољом од анђела, а при том душа човјекова обучена је у садањем временуг тијелом, које окива и притискава душу и вуче Ка злу. Ипак свети псалмопјевац говори, да није човјек много мањи по природн својој од анђела: умалио си га мало мањега од анђела. По томе, као бића једне и исте духовне и Богу сличне природе, ми се налазимо с анђелима у најживљем и најтјешњем општењу, само ми, док се налозимо у садањем свом тијелу, не видимо их својим тјелесним очима, и по овоме општење нагае с њима, као бићпма чисто духовним — општење је духовно. Па у чему се оно састоји? Општење то почиње од самога рођења нашега, и наставља се кроз цио наш живот, не прекида се, него на против постаје ближим и тјешњим и послије смрти, Не говорећи већ о томе, да се анђели, као духови службени код Вога, шаљу од Бога свима људима и свему човјечјем роду, и служе их ради остварења благих намјера, промисла и планова божанственога домостроитељства, ми се хрпшћани налазимо према њима и с њима у особито блиским и тијесним одношајима. Јер смо ми по Апостолу, приступили, т. ј. приближили се ка Сионској гори, и ка граду Бога живога, -Је]чусалиму небесном, и хиљадама анђела, и по тсме духовно живимо с љима. Они нас чувају од непријатеља нашег спасеља и помажу нам у нашем спасењу, старајући олакшати нам пут да га достигнемо и разрушимо оне преграде. које нам ставља на том путу непријатељ нашега спасења, и не наруша вајући ипак и не силећи вољу нашу. Јер су они по Аностолу, службени духови који су шслани на службу онима, који &е наслиједити спасеније (Јевр. 1 14.). Као што се духови злобе свакојако труде да нас одклоне и одвуку од пута спасења, па да нас лридобију за своје мрачно царство, тако на против анђелп чине њпма противно и настављају пас на пут спасенија, улнвајући нам до.бре мисли и