Istočnik

Стр. 316

ИСТОЧНИК

Бр. 20

жеље, и помажући нам да их остваримо. ГГо овоме св. црква управо и назива анђеле нашим добрим насшавницима, чуварима душа и тјелеса наших Ми често не видимо и не примјећујемо многоразличне мреже и замке нецријатеља нашега спасења, које они шире и мећу на свима путевима нашега живота, да нас улове, и често се заплетемо у те замке, падамо у те мреже по незнању своме. Често пак и примјећујући замке те, ми бивамо слаби вољом, да им се одупремо, а за тим подлијежемо искушењу и предајзмо се по слабости природе своје. И ево анђели нас Божји чувају од тих невидљивих мрежа и замака, предупређују нас и одклањају од пута погибли. Као бића од нас савршенија, и која више знају и виде, него ми, они виде све те замке непријатеља, све мреже, које шире на нашу погибао. и својим тајанственим утјецајима и невидимим руководством чувају нас од тих замака, одклањају од путева, који воде ка погибли и тим разрушавају замке ђавола. Анђели побуђују нашу слабу вод 3 у к борби с оним препрекама и саблазнима, које нам иодмеће ђаво, ободравају нас и подржавају у борби тој, кад идемо за њиховим утјецајем и руководством. И у опште, као бића добра, која служе благом и савршеном вољом Творца, и која су близу нас, они се заиста брину о нашем спасењу, да нас привуку Богу и учине удеоничарима онога славнога царства, које нас очекује на небу, гдје ћемо заједно с њима живјети и бити вјечно, као чланови једне велике породице Бож)е, ЕБеговог небесног царства и заједно с њима служићемо пред престолом Вишњега. Као бића близу Бога, они се заузимају за нас пред Богом, моле га о опроштењу гријехова и о даровању спасења, и радују се о нашем спасењу, кад се враћамо од пута погибли на пут правде, јер кроз то наше обраћање умножава се породица Божја. Сам (Јпаситељ говори да бива радоста пред анђелима Божјим за једнога грешника који се каје (Лук. 15. 10.). Брину се анђели Божји и о нашој спољашној срећи и чувају нас од бједа жалости и наиасти свакојаких. Анђели Господњи станом сшоје око оних, који се њега боје, и избављају их. (Пс. 33. 8.), говори Псалмопјевац. Једном на манастир преподобнога Кирила Б)елозерскога у Русији хтједоше напасти разбојници, послани спахиЈОм Теодором, да га опљачкају. А када они ноћу дођоше манастиру и осташе у шумарку, тада видјеше око манастира мноштво наоружаних људи, од којих једни стријељаху из шумарка, други радише друго, као спремајући се да одбране манастир. Постајавши у шумарку цијелу ноћ и не усудивши се напасти на манастир, разбојницн се скупе и идуће ноћи с том намјером, да опљачкају манастир, но када дођоше к њему, тада видјеше опет оно што и прошле ноћи. А када спахија Теодор шљедећи дан посла у мана стир човјека да дозна, које у њему био и чувао га у току те двије ноћи, тада дозна, да већ од недјеље дана и више не бјеше у њему ни једнога странца, одкуда разумједе, да су га чували анћели Божји, и кајао се о својој злој намисли. — Не остављају нас анђели Божји ни послије смрти, но стоје уз нас, кад умиремо и прате нас у свјету загробном. Анћели су носили и однијели душу нраведног Лазара у наручје Аврамово. (Лук. 16, 22.). Заклањајући све људе и бринући се о њиховом спаеењу, Анђели Божји заклањају и свакога од нас посебице и брину се за нас и чувају нас. Јер у свакога од нас, по увјеравању свете цркве, основаном на учењу ријечи Божје, јесте анђео хранитељ, који са нама управља у току свега живота нашега. Сам Спаситељ говори о дјеци : јер вам кажем да ачђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мога небеснога ( Мат. 18. 10.). Па кад су анђели хранитељи дјеци, то су и одраслима, јер се анђео даје човјеку на цијели живот његов. Они се брину за нас,