Istočnik

Бр. 17

ИСТОЧНИК

Стр. 269

прописииа законским, и његова породица стекла право на пензију. Обје ове свештеничке породице, од дана смрти поменутих осигураника, почеше уживати своје према осигураној своти — прописане пензије. —

Р а з н о. Свечани парастос Царици и Краљици Јелисавети. 28. августа т. г. у 10 часова прије подне одржан је у Сарајеву, у српско-православној катедрали, свечани парастос блаженоупокојеној царици и краљици нашој Јелисавети. Исти је обавило Његово Високопреосвештенство АЕ. и Митрополит Дабро-босански Господин Николај уз саслужбу свеколиког мјесног свештенства, а у присуству часништва, војеног и грађанског чиновништва, свију школа и побожног народа.'— Истога дана обављен је свечани и тужан парастос и у богословском училишту у Рељеву , у храму пренесенија моштију св. оца Николаја. Сам црквени чин обавио је протојереј и професор г. Станко Жупански, у присуетву свију професора и ученика. Одликовани Срби иа Нариској свјетској излозкби. Оцјењивачки изложбени одбор у Паризу одликовао је златном медаљом српског вајара г. Ђжу ЈовановиЛа за н.егове изложене ваЈарске радове. Одликован је тако исто златном медаљом и то првога реда и генијални сликар српски г. Лаја Јовановиб за свој умјетнички рад и слику ,Крунисање српског цара Душана у Скопљу". Почастан члан. Српско пчеларско друштво у Биограду илабрало је познатога и чувеног пчелара г. Јована Живановића , професора српске велике гимнасије Карловачке и главног уредника „Српског Пчелара" за свога почасног члана. Скупштина сриске пчеларске задруге у Руии. „Српска пчеларска задруга у Руми" одржала је у Сремским Карловцима 17. (30.) августа т. г. своју главну скупштину. На истој је г. Јован ЖивановиЛ одржао врло лијепо и хвале вриједно предавање: „Професор Др. Бихнер и пчела или старопчелари и младопчелари". Напредак библијског друштва. Колики су билп успЈеси британског библпјског друштва у год. 1898., о том нам јасно свједочи извјештај агента истога друштва На8\ре11 Моггаап-а. Он наиме вели да је по друштво бпблијско год. 1898. била једна од наЈ - сретнијих. Број растуреннх егземплара досиже до 4,250.000. У самој Италији продато је 19.233 библије и 96.929 ком. св. Писма нов. завјета. Било је лијепе прође и успјеха и у европској Русији и Сибирији, у Шпанији, Китају, средишњој Америци и Филипинским оетрвима. Крст цара Јустина. У благајници ватиканске базилике,. у Риму, чува се међу осталим драгоцјеностима и један крст, дуг 41, а широк 30 сантиметара. У инвентару благајнице тај је крст погрјешно записан. Он се приписује цару Константину Великом и назива се: Сгпх Сопк(;ап(лш е4с. — Разни писци-археолози писали су о њему као : Грималди, Гаручи, де Ваал, и др. али све што су говорили о овом драгоцјеном дару, свело се на то, да није из времена Константинова. Каснијим проучавањем једнога натписа на крсту дошло се до тога резултата, да он потиче из VI. вијека, јер су слова иста онакна, каква су се у томе виЈ - еку употребљавала. Тек на основу овога могло се тачно и правилно разумЈ - ети и еама садржина натписа. У њему се наиме помиње име цара Јустина и жене му Софије, која се више бавила државшш пословима, него слаби и немоћни муж јој. Њихови ликови налазе се у подножју самога крста. Мисли се да је дрво од крста узето са нога крста, на које је распет био Исус Христос. Дрво је опточено еа сребрним