Istočnik

/ / Стр. 160

источник

бимо — „с Њим ћемо и царевати, ако Га се одречемо, и Он ће нас се одрећи" (Тим 2. 12.) Србину је Бог у најцрњим данима помагао, ма је Србин Вога љубио, и за своју свету вјеру и главу губио. Хоћемо ли ми данас друкчије? Не дај Воже! У Бога је наша снага, Он је даје и даваће је од сада па до вијека сваком Хришћанину, који животом својијем заслуг&и је. Амин. Н. К.

Проповијед на Сретеније. Нмн^ ШТП^Ш^ШИ ЈДЕД ТК0!Г0, В /ДДИКО, ПО ГЛЛГОЛ^ ТКО!/ и 8, Сћ Л1Иј )ОЛ1-К ШКШ КИД^ЈЈТ^ ОЧИ ЛЈОИ 1МПН11 ТКО!, еЖ! 6ГИ 0уГ0Т0КЛ/П» Пр!Д"К ДИЦ1ЛГН -иод!и (Лук. 2, 29—31). У четрдесети дан по свом рођењу Богомладенац Исус био је донесен у храм јерусалимски праведним Јосифом и св. Дјевом Маријом да се испуни над њим све, што је написано било у закону Мојсијевом. И гле, у то баш вријеме, кад праведни Јосиф и св. Дјева Марија донесоше у храм јерусалимски Младенца-Исуса, да сврше над шим обред по закону, дође по упутству светога Духа у храм јерусалимски муж праведан и побожан, по имену Симеон. Њему је било речено Духом Светим, да не ће видјети смрти док не види Христа Господња^ Узевши на руке Младенца Исуса, старац Симеон рекао је: нкпгк фтп 8Ш,ЛИ1ЈИ рава ТВО(ГО, ИлаДИКО, 110 Г/1ЛГ0Л8 ТВ0Ј1И8, ст* лжролп*., 1ЛКЦЈ вид-кгт-к очи <иои спас(н'п твое, еже еси оуготовал^к пред лицелп^ вс^^ г к лк»деи (сад одпушташ с миром слугу свога, Господе, по ријечи својој, јер видјеше очи моје спасеније твоје, које си уготовио пред лицем свију народа). По тако свечаној и радосној ријечи, могуће је помислити, да се св. Симеон спрема не да умре, чега се тако јако бојимо ми, него се спрема на мир, кога је свагда желео, о ком је свага мислио и кога је блискост већ осјећао. Такав свршетак живота земаљскога могуће је пожељети и сваком хришћанину, — ако само он мисли о неизбјежном за свакога часу самртноме. Мирну смрт, сличну смрти праведнога Симеона, могуће је и свпма нама постигнути, љубазни слушаоци! Треба само носити без престанка Господа у души својој. Као што је свети Симеон примио на руке своје Господа Исуса, тако исто и ми можемо примити Господа у свој ум, у своје срце, у своју савјест. У свом уму можемо имати Гоопода тада, кад своје мисли, суђења и намјере управљамо по светом закону Шеговом и по Његовој светој вољи. У срцу свом можемо примити Господа тада, кад не будемо ништа толико жељели, ни о чему не бу-