Istočnik

источник

Стр. 161

демо толико жалостили се, као о Богу, кад прва и пошљедња жеља наша буде да угодимо Господу и да испунимо закон Његов. У савјести нашој Господ ће бити тада, кад она не буде свраћала на страну порока, кад не буде нагињала никаквим пријеварама и тешкоћама, него право иде и води путем добродјетељи. Кад тако сва луша буде проникнута љубављу према Богу, према закону Његовом, тада ће Роспод становати у њој као прави домаћин у своме стану, јер је речеио: ко Мепе љуби, биЛе љубљеп. А са таковим благом, на што се бојати смрти? Она још јаче сједињава човјека с Богом и кад настане час растанка са овим свијетом, тада ћемо и ми рећи: Пшгк штпби^нин ракл ткоего, Еллдико, по г ,игол$ твој ^ и ^ ск лшролп^: гаки' кид 'кст'к очн <иои спасенУ« ткое. Амин. У Иригу 1901. Прерадио и говорио: Григорије А. Николић, парох.

КњиЉевне оцјене и прикази. Рашки епископи и митрополихи од архимандрита И. Руварца (из Гласа Српске краљевске академије БХП.) 1901. 8° стр. 46. Неуморни испитивач српске прошлости, заслужни арх. И. Руварац, обрадовао нас је прије кратког времена расправом, која је врстан прилог историји наше цркве и достојно се придружује по изради оеталим његовим расправама те врсте. Расправа ова по обиму није велика, али је пуна садржине; плод дугогоди шњег прибирања и сређивања внјести о епископима рашким из разнијех листина, заниса и натписа. Оваква солидна работа ријетко се опажа у нашој историјској науци. Своју расправу започиње писац питањем ко је сазидао цркву св. апостола Петра и Павла у Расу, за коју се у хронографима и родословима обично вели, да је подигао ученик св. ап. Павла Тит. По некима је опет ту цркву градио апостол Тимотије, а по Дукљаниновој хроници краљ Бела или Белуш. Руварац одбацује ове верзпје, а тако исто не прима ни мишљење С. Новаковића, Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића, по којима је за српског кнеза Мутимира, одмах по коначном покрштељу Срба трудом цара Василија Македонца, основано владичанство у граду Раеу. Речени писци тврдили су ово на основу писама папе Јована VIII. од 872 —873. и 876 год. Мутимиру, под којим су разумијевали српског жупана. Мутимира, но"Рачки а по њему и В. Клајић доказиваху, да се та писма тичу Мутимира, кнеза Словинаца између Саве и Драве. Мпшљењу Рачкову — чи је је доказе ваљао на овом мјесту изнијети — придружује се и Руварац, те одбија горе речену тврдњу. Мишљење своје потврђује још и тијем, што за вријеме српског жупана Мутимира није постојао град Рас, а није га било ни за вријеме Константина Порфирогенита, него под Расом у Порфирогенита ваља разумијевати ријеку. Што се тиче цркве св. апостола Петра и Паела у Расу истакнућу, да проф. Јиречек (приватно саопћење), еудећи по називу, држи, да је то некаква старина из кашњег доба рпмског или првог византнјског. С Јнречековим имшље-