Istočnik

,» / Стр. 318

ИСТОЧНИК

Бр. 14

Да је душа заиста биће просто, једноставно, најлакше се можемо увјерити из нашег св]есног живота. Рлавно својство наше душе јесте разум, мишљење. Мишљење пак јесте један од најједноставнијих радова; сврха и посао мишљењу и јесте, да уједињује разне појмове. Мишљењем ми разне особине и појмове свађамо на један предмет и сматрамо га као неку јединицу, неку цјелину. Ја н. пр. имам појам: кућа. Кад кажем или замислим тај појам, ја се сјећам свих његових саставних дијелова : прозора, врата, крова, грађе п т. д.; свега тога се сјећам као дијелова једне цјелине, куће. Посао мога мишљења је дакле био, да је оно скупило све знаке, сва критерија појма: кућа; ти знаци се у души мојој помоћу мишљења, у свијести дакле, сви свели на један појам; кућа. Мишљење је дакле моћ, која наше појмове уједињује и скуњља у цјелину. Посао мишљења према том јесте уједињавање, а тај посао може вршити само једноставна с\ пстанција. Кад би се наша душа састојала из дијелова, она не би могла вршити поменутога рада, као што смо видјели н. пр код мозговне локализације. Ако би извјесне функције обављали извјесни дијелови наше душе, онда између тих функција не би могло никад бити такве св зе, да нам све те функције изгледају као моћ једне супстанције. Како је мишљење посао једноставан (не по свом раду, већ по резултату), нека нам покаже још овај примјер: ја знам н. пр. да је мед сладак. У реченици: мед је сладак, имам два појма, појам о меду и појам о сласти. Та два појма постоје сваки за се, одијељени један од другога и сасвим страни један другом. Међутим моја свијест. моја душа помоћу мишљења спаја та два појма помоћним глаголом „је 1 једно с другим означујући тим, да та два појма у овом случају иду један с другим. Два разна појма се дакле у души слила уједно, а то јединство је извела нека уједињујућа снага, која већ због тога мора бити једноставна, проста. -■=!=: Учеше св. Јована Златоустог о пастирској слуЉби. По његовим бесједама и писмима написао 1Ј. Гладк1и Превео: Миливој Јовановић, парох. [Карлово.] (Наставак). IV. Пастиреви јади, њихов значај и одношај пастира према њима. Сам пастир је члан царства Божјег; у вјечне станове Оца небесног и њему треба тежити, о своме наравственом савршенству и он