Istočnik

Бр 17.

Стр. 889

земаљске владе у Сарајеву од 22. повембра 1882. број 34.746/1., којом је разјашњен исти §. 13. обрапбенога зак^па. Ушљед тога објагањује се поменута тачка 14. а) наредбе од 9. априла 1899. о склапању н благосил.ању бракова овако: Свештеннк може вјенчати н без женидбене дозволе младиће, који по својим годинама још пе потпадају под обранбену дужност, а тако исто може вјенчатп и оне младиће, који су подвргнути новачењу, али у војску још нијесу узети. Само је свештеник дужан такове младиће поучнти, да ће ипак сваки добро учинити, ако претходно прибави женидбену дозволу, јер по § 13. обранбенога закона брак склопљен прије потпуно извршене обраибене дужности има различите пошљедице, према томе, катсо је вјеичагве обављено: са редовитом приволом земаљске владе, нли без такве приволе. По § 13. обранбеног закона добија наиме оиај, који се ожени прије него задовољи потпуно обранбеној дужности., а добпје жеиидбену дозволу од земаљске владе, ако га узму у војнике, право на трајни допуст за вријеме мира, ако са својом жевом живи у брачпој заједннци, а жена му нема за привреду способиа оца, брата пли таста и агсо је он по том од пријеке нужде за њезипо нздржавање. А напротнв онај, којн се ожени без жепндбене дозволе, ако га узму у војншге, сматраће се у погледу олакшнца у вршењу обрапбепе обвезе, као да н није ожењен. Ме^утим војпици, који су ослобођени од стојеће службе, даље резервисте,који не служеу стојећој војсцп, нетреба да тражежецидбену дозволу. Што се пагс тиче женидбе огшх момака, који су уновачени у босанско-херцеговачку војску по § 24. обрапбенога закона, те у војсцп служе, или су на допусту, то се опн без прегходне дозволе војншпсе. власти не смију вјенчатп. У свези са конспсторијалном окружнпцом од 13. децембра 1882 н горњом наредбом о склапању н благоспљању бракова, позпвају се пречаспа гг. протопресвптерп, одпосно надзиратељн протопресвптерата да ово подручном свештепству предоче, а г-дје буде нужде п разјасне, како би се заинтересованнм странкама по закопу удовољило. У Сарајеву 5. септембра 1901. АЕ, и Митрополит- Дабро-босански: Нјкоили с р.

Душа и бесмртност. — Александар Жиианопик [Оепјек.] (Паставак.) Они, који траже посебно сједпшге дупш у тнјолу, јесу дагсле материјалнсте, јер ма да окп сматрају душу за бпће, ипак је то бнћо