Istočnik

Бр 23

ИСТОЧПИК

Стр 533

свештенства врло чссто тако нејасии и неразумљиви иоднесци, да се о њима због нејаскоће те не може овдје никакво ријешење донијети, нећ се мора у ту сврху искати одавде објашњење и доиуна такових подпесака, који су путем прогопресвитерског звања овамо ишли п овамо су просто на дал>е поступање без икаквог објашњења пропраћени, палаже се овијем свима подручним протопресвитерским звањима да имају сваки поднесак, који им стигао или прецан буде у снрху пропраћања овој епархијској власти, најприје помпо и марљиво проучити п са сваке стране испитати, па ако је исти подиесак такови, да се о њему пе би могло овдје ријешење ма из ког разлога доппјетп, да имају исти иоднесак повратити најприје странци одиосио дотпчпом свештенику на поправак, надопуњење и објашњење у правцу, што га протопресвитератско звање назеачило буде; и да тек тагзд псправљене поднеске с>вамо вазда с потребним својим стварним објашњењем и мнијењем, како је то већ наређено окружницом сарајевске копсисторије од 22. јануара 1882. бр. 45, на наллежио званичење прпказинати имају, како би се на тај начин с једне стране потребама странака и иодручпих парохијских звања, што прије удовољити, а с друге стране излишно и бескорисно пискарање избјећи и уштедити могл>>. ТТл консисторијске сједнице. У Бањалуци, 5./18 иовембра 1901.

Једанаестог децембра ове године павршило се равнијех сто година, како је у манастиру Ковиљу (Вачка) склопио за навијек очи своје в^лики и неуморни радник, писац и састављач многих богоелонскпх, историјских и забавнијех дјела: архимандрит Јован РајиЛ. Својом великом марљивошћу и ученошћу стекао је признања већ код својих савременика, а најб^љн одјек признања тога опажа се у опису живота Доситија Обрадовића, са којим почиње свежа струја новога исивота подухивати. Затворен у своју скромну собнцу, а потом у мопашку ћелију, радио је Рајић иеуморно, изазпван из ње у каквој само озбиљпој ситуацији, у којој бп се црква православна налазила. Отклонивши ученошћу својом исггрсле тешкоће, кратио би се сломијеи и разочаран опет натраг међу своја четири осамљена зида, не нашавши

Евгеније

Митрополит,