Istočnik

ћр. 84

ИОТОЧИИк

Стр. ббд

сестра Матере Његове, јесте само веопредијељено значење исте те Садомије, матере самога Јеванђелиста. Такав неопредијељенн начин означавања своје матере био би аналоган истом такоч начину означавања самогасебе: „ученик кога љубљаше Исус", „други ученик". У том случају била би појмљива молба Саломијина Господу о одликовању њезиних синова у царству Шеговом (Мат. 20, 10—23); било би веома појмљиво и то, зашто је Господ препоручио Матер Своју Јев. Јовану, који је био једини најближи, духовно најмилији ученик Господов а може бити и рођак Његов по крви, неро^ени брат Његов из племена Дјеве Марије. Предање, записано у Нићифора (Цркв. Ист. II. 3.) фактички потвр^ује то. Што се тиче другог навода ове теорије, да су имена браће Господове истовјетна са именима тројице из круга апостолског (Јаков, Јуда, Симон) и четворице синова Алфејевих, — то истовјетовање прије свега мало је вјероватно за то, што су сгаа та имена била врло раширена у Јевреја (у Нов. Зав. спомиље се 5 или 6 Јуда, исто толико Јакова, 9 Симона; у Јосифа Флавија — 20 Симона, 17 Јосија, 16 Јуда). .Јасно је^ да истоименост разних лица у том погледу не доказује њихову истовјетност. Неосновано је и ово тврђење у тој теорији, да је Јуда, брат Господњи — 'Јоббаг '1ау.мрок Лук. 6. 15; Дјел. 1. 13.Јпри чему се претпоставља, да је тај Јуда — брат Јакока брата Господњег (Јуда 1.) — Јакова Алфејева. Природније би било превести: син (Љ$) Јакова (непознатога у историји) и сматрати Јуду брата Господња, као друго лице, различито од апостола Јуде, једнога од 12 апостола (Лук. 6. 15; Дел. 1. 13; Јов. 44. 22.). Толико пак ако не још и више неосновано је избрисати из јеваиђеоске или апостолске историје Јакова, брата Господња, као лице сасвим друго од Јакова Алфејева, једнога од 12 апост., предстојиика и стуба јерусалимске цркве (Дјел. 15. Гал. 2. 19.), кога предање износи само као једнога од 70 апостола (Чет. Мин. под Јан; 23. окт.); ово деградовање из броја 12. у разред 70. било би апсолутно непојмљиво, кад то предање не би имало историјског основа. У опће грчко-источна православна црква одликовала је и одликује браћу Господњу од истоимених у броју 12 ап (у мјесецословима грчком, сирском, коптском, славенском, посебице се славе успомене на прве и пошљедње). Вез обзира на филолошко истовјетовање Клеопе са Алфејем у новијих приврженика ове теорије при мјећујемо, да им је и покушај истовјетовати Јакова, брата Господња са Јаковом Алфејевим на основу Гал. 1. 19., као да „другог" овдје означава не Јакова, него Петра ст. 18. Против тога истовјетовања, говори и нови Завјет. У многим мјестима нов. Завјета јасно се разликују браћа Господња од апостола,