Istočnik, 31. 12. 1901., str. 17

ћр. 84

ИОТОЧИИк

Стр. ббд

сестра Матере Његове, јесте само веопредијељено значење исте те Садомије, матере самога Јеванђелиста. Такав неопредијељенн начин означавања своје матере био би аналоган истом такоч начину означавања самогасебе: „ученик кога љубљаше Исус", „други ученик". У том случају била би појмљива молба Саломијина Господу о одликовању њезиних синова у царству Шеговом (Мат. 20, 10—23); било би веома појмљиво и то, зашто је Господ препоручио Матер Своју Јев. Јовану, који је био једини најближи, духовно најмилији ученик Господов а може бити и рођак Његов по крви, неро^ени брат Његов из племена Дјеве Марије. Предање, записано у Нићифора (Цркв. Ист. II. 3.) фактички потвр^ује то. Што се тиче другог навода ове теорије, да су имена браће Господове истовјетна са именима тројице из круга апостолског (Јаков, Јуда, Симон) и четворице синова Алфејевих, — то истовјетовање прије свега мало је вјероватно за то, што су сгаа та имена била врло раширена у Јевреја (у Нов. Зав. спомиље се 5 или 6 Јуда, исто толико Јакова, 9 Симона; у Јосифа Флавија — 20 Симона, 17 Јосија, 16 Јуда). .Јасно је^ да истоименост разних лица у том погледу не доказује њихову истовјетност. Неосновано је и ово тврђење у тој теорији, да је Јуда, брат Господњи — 'Јоббаг '1ау.мрок Лук. 6. 15; Дјел. 1. 13.Јпри чему се претпоставља, да је тај Јуда — брат Јакока брата Господњег (Јуда 1.) — Јакова Алфејева. Природније би било превести: син (Љ$) Јакова (непознатога у историји) и сматрати Јуду брата Господња, као друго лице, различито од апостола Јуде, једнога од 12 апостола (Лук. 6. 15; Дел. 1. 13; Јов. 44. 22.). Толико пак ако не још и више неосновано је избрисати из јеваиђеоске или апостолске историје Јакова, брата Господња, као лице сасвим друго од Јакова Алфејева, једнога од 12 апост., предстојиика и стуба јерусалимске цркве (Дјел. 15. Гал. 2. 19.), кога предање износи само као једнога од 70 апостола (Чет. Мин. под Јан; 23. окт.); ово деградовање из броја 12. у разред 70. било би апсолутно непојмљиво, кад то предање не би имало историјског основа. У опће грчко-источна православна црква одликовала је и одликује браћу Господњу од истоимених у броју 12 ап (у мјесецословима грчком, сирском, коптском, славенском, посебице се славе успомене на прве и пошљедње). Вез обзира на филолошко истовјетовање Клеопе са Алфејем у новијих приврженика ове теорије при мјећујемо, да им је и покушај истовјетовати Јакова, брата Господња са Јаковом Алфејевим на основу Гал. 1. 19., као да „другог" овдје означава не Јакова, него Петра ст. 18. Против тога истовјетовања, говори и нови Завјет. У многим мјестима нов. Завјета јасно се разликују браћа Господња од апостола,