Istočnik

Стр. 466

источник

Бр. 19

испунило се је пророчанство Бога и Христа ГБегова: Јерусалим и његов храм разрушени су до темеља. Тако је прекинута била пошљедња нит, која је везала Хришћанство с Јудејством. А знатнији Хришћани из Јудејства, у којима је пррвладалаХришћанска слобода, потпуно отресавши се форми одбаченог Јудејства, са свим се сливају са истинитим Хришћанством; а претјерани, у којима су превладале идеје Јудејства, одустају од браће своје, отпадају од њих, ст^пају у редове јудејских секата и тамо завршују свој живот.

Псалтир. Из препарација „Увода у Св. Писмо." — Јован Кнеаковић, свештеник. (Скендер-Ваку ф). Између свију старозавјетних св. књига, које је православна црква примила у своју богослузкбену употребу, без сваке сумње Псалтир долази најчешће и највише, при сваком богослужењу, у употребу. Па, због тога на-.кно је потребно, да се поближе упознамо са овим зборником црквено-богослужбених ијесама. а) Појам и назив. Под Псалтиром разумијевамо у броју старозавјетне 22 књиге, зборнпк црквено-богослужбених пјесама, који се у славенској и грчкој библији састоји из 150 каноничких и једнога 151-вога неканоничкога псалма. Грчки, овај зборник назива се: „сраХт7]р10у", те означава музички инструменат „Лиру", или Харфу, којом се код старих Јевреја нратило појање тих богослужбених пјесама за вријеме богослужења. У неким пак грчким кодексима библи]е, овај зборник се називао и „јЗфХо; — фалјлто';", којим именом га и св. јеванђелист Лука назива, или просто п фу.Л |10(.' а . Код старих Јевреја овај зборник звао се је „тефилот"— молитва; а код данашњих пак Јевреја у њиховој библији назива се: „техелим" — славословље, или „сефер техелим", књига хвала. У нашој славенској библији добио је овај зборник име од грчког назива „сраХттјрсоу — Псалтир". Писац Псалтира, или псалама. По мишљењу св. отаца и учитеља црквених као н. пр. Јефтимија Загавина, Григорија Нијеког, св. Јована Златоустог, св. Амвросија Миланског, бл. Августина Теодорита и м. др. на питање: „ко је написао Псалтир" ? одговарају, да је писац Псалтира, или свију псалама у Псалтиру искључиво био само Давид; као што сам Давид о себи пјева у псалму 150 том од половине (славенски текст библије): „ Л\л,П КТј ЕЈМТ1И ,110Ж, И »ИШ1И К-К Д0Л18 0ц(1 /И0ЈГО1, окцм ОцД /иб(ГШ : РУц-4 Л10И [ОТКОј)И[Т"6 ОрГЛНЋ, И П[ј)СТ-ћ( Л10И ГОЈТЛиШД ФдЛТИјИ^". По мишљењу пак других отаца црквених, који су специјалније Псалтир проучавали као в. пр. : Василија В^ликог; блж. Јеронима, Оригена, Јевсевија ћесаријског, Пларија Пиктавијског, Атанасија Александријског, и др., као и неких