Istočnik

Бр. 19.

ИСТОЧНИК

Стр. 459

доба се особито поштују они назори, по којима је давање милостиње сиромасима скоро пријеступ, јер да то тобоже потпомаже лијеност, пријевару, бадавадисање... . Морамо, веле, тежити, да преобразимо социјални живот, да га тако удесимо, да уопће нестане сиромахптва и биједе: насиљем и спољагпњим мјерама хоће људи да достигву оно, што се најмање може постићи само спољашњим лијечењем. Ако и допуштају жртву, то је допуштају једва у форми опћег доброчинства, које, као дјело правилно организовано, мање може бити на зло употребљено .. Тешко је рећи, колико таква проповијед, која сама служи као знак и израз подивљалости људске, допринаша још и даљем свјетском подивљавању. Свакако —- она је многима по ћуди. Једни, извлачећи се тобоже разумним разлозима од посебног (личног) доброчинства, од непосредне помоћи биједнима, за коју се тражи особита племенитост душевна и право хришћанско саучешће у судбини ближњега — дају неколико круна годишње на богоугодне заводе и тим мисле већ да имају права спокојно гледати ва позорницу људске биједе и невоље, сматрајући свој дуг потпуно одуженим (што је врло и лако и удобно), — други иду још даље и не вјерујући (опет с дубоким разлозима) ни опћем доброчинству, сматрајући и такво доброчинство погрјешиим, јер се и ту може наћи случајева пријеваре и лоповлука — сматрају себе сасвим слободнима од обавезе, да морају добро чинити. ... И још су готови, да у том виде доказ високог свог развића и доказ, да правилно схваћају социјални живот и савремена његова питања. Но зашто се баш при том претпоставља, да ће се том принесеном жртвом користити, злоупотребивши је, варалице и лопови, да такво добро дјело неће имати никаквих добрих пошљедица ? ... Зашто се тражи, да добре пошљедице морају бити унапријед очевидне, прије него што смо се и ријешили на жртву?... Зато, што људп нв вјврују у добро , у његову тајанствену невидљиву силу. А не вјерују зато, што сс. враЛају натраг ]езичп'ачким живошним принцииима , каквих се држали и Гадаринци. (Наставиће се).

О натприродном откровењу. (Богословско-апологетска црта). [Наставак.] Но да разгледамо из ближе и потање најглавније примједбе рационалиста против откровења. 1. Садржај откровења, веле. не само да надмашује силе познања нашега разума, него му врло често и протуслови, и што не потјече