Istočnik

Стр. 538

источник

Бр. 22.

укинуте, а многе се не би никако ни појавиле, кад би ми вољели читати и иснуњавати ријечи св. Писма. Ево вам једне врло просте поуке Христове: гато желиш себи од других, чини и ти њима («Лук. 6, 31). Кад би хршпћани само то испуњавали, колико би тим само ме^усобних биједа уништили. — Да би снагу овога чистога учења искусили, потребно би би било до потанкости сазнати животе светитеља, гдје су нам изнесени узори хришћанског живота и то узори не замишљени него истински. Са каквом насладом неки читају она излагања и казивања, у којима ое говори, како срце људско робује страсти и у борби с препрекама остаје јој вјерно! Такви читаоци кличу: „ах, како је то природно! узето управо из живота". — Јао! Дијете, које је пало и лежи на земљи, тјеши се тиме, што такође и његови другови падају... Тим се тјеши, што човјек све већма блуди не распознавајући заблуде своје, што гине не кајући се до краја своје пропасти, што се размеће својим пороком, поносећи се тијем, што и друге увлачи у исту јаму? Није ли много занимљивије гледати, како се човјек бори са злом и побјеђује га, како оставља своје заблуде и постаје непоколебивим исповједником истине, како су се у трудима савла^ивања сКмога себе и подвизима побожних људи не знаци слабости природне него знамења силе Божје показивала? Гле, мученик, који; не гледећи на обећања мучитеља, на страшна оруђа и казне, а с друге стране одбацујући сва примамљивања свјетске раскоши, одважно понавља: п ја сам хришћанин!" Гле дијете, које јога не зна за сву гнусност незнабогатва чујући ласкања и пријетње, које одвраћају од хришћанства, ипак жуди за мучењима и дјетињским тепањем мужаствено исповједа: ,.и ја сам хришћанин!" Само грубо срце не ће се задивити тој чврстоћи хригаћанског убјеђења. -—• Што се многи од људи не воле бавити духовним занимањем, то долази од покварености њихова укуса. Не бива ли, да болесноме човјеку и лијепа јела бивају непријатна ? А може ли се онај човјек назвати здравим, који се пода свјетским уживањима или, гато је још горе, који се пода тјелесним страстима? Бурне страсти и шумна весеља заглушавају слух душе и не допугатају јој, да осјети, распозна и оцјени ону тиху утјеху, која нам се гааље из духоваог свијета, из области вјере. Дијете играјући се разбија своју играчку; кад сам био дијете, дјетињски сам мислио; сад одбацих дјетињарије, — говори за себе апостол (I. кор. 13, 11). Има напротив људи, који хоће, да живот проведу у шали; но да ли је живот шала? У таком су животу само истинита и стална она задовољства, која нам не остављају повода, да се за њих кајемо и стидимо. А духовне пак утјехе не приводе душу у самозаборав, или самообману,