Istočnik

Стр. 540

источник

Бр. 22.

Скупљачи псалама у један зборник, који су га дијелили на пет дијелова 1оре поменутих, без сваке сумње имали су на уму и пред очима вријеме постанка псалама, али су према потврди у „ Мидрашу " подражавали и подјели Мојсијева закона на пет дијелова Што се пак тиче тих скупљања псалама у један зборник, за нас данас имаду особиту важност т. зв. „ Каноничка слуиљања псалама ". Историјских потврда и свједочанстава имадемо за така три скупљања: Прве историјске потврде за п каноничка а скупљања имадемо за вријеме цара Дчвида. Сам Давид установљујући на крају свога царевања левитске и свештеничке чреде, а у опће уређујући богослужење у заједници са пророцима Натаном и Гадом, написао је специјални Ћ Устав и за појање псалама, а та исгоријска потврда налази се у књизп Паралипоменон; „П ојтдки же ЉкГтм кћ дол| В Г дни гт* кг /икллки и Фллтирлти, и г8'мкл!н ; 110 ЗЛПОК ^ди Д (Ш |'дл цл|)а, И Г (1дл прокндцл цлрјо, н Нлтлнл ПррОК.1, ТлКЦ) ПО 3,1 П 0 к 1' ДИ Г днж покм-бж - ! (скит-к) р5Јкбк> пЈрокшк-к (гш. (П. Парал. 29, 25). Друго таково скупљање свештених производа, или канонизације, учињено је за Језекије цара јудејскога; „ Језекијини мужеви ", пророци, његови пријатељи као што су н. пр. Псајија, скупљали су у једну збирку Соломонове приче, што св у истој књизи потврђује: „ С ' Г а пјштчи С оложшни емкшиа нг рлшоложгнни, Улже ттлшл др^зн 6з!кјн цлј)а И<ДЖ[КЛ (прич. XXV. I.). — Па, кад су ти мужеви скупљали књи жевне производе цара Соломона, сасвим је вјероватно, да су исти скупљали и његова оца цара Давида богодухповене псалме, у једну збнрку или зборник, кад ]е по свој прилици и постао онпј зборник псалама у нашем Псалтиру «д I.—1хХХ1-вог псалма са занршним ријечима : „шк^нчдшлга п^жн Д лб Т дл ", јер заиста сви псалми, који се у томе зборнику налазе без св. ке сумње ностали су прије царевања јудејског цара Језекије. Најпослије трећа историјска потврда за каноничка скупљања јесте вријеме послије вавилонског ропства, када су свештеници Јездра и Немија и сувремени им пророци прегледали све старознвјетне књиге, те их скупили у једну збирку, или канон, па несумњиво и псалме. У то врлјеме и појавио се пошледњи канонички зборник псалама из пет дијелова, који се састојп из 150 псалама; а потврде за то имадемо у другој књизи Макавејској : „ П ок ^ дшша жг и к^к нлпнглн Г ад-тј, и кћ пл<иатоПИГЛН 'Г а Д-Т> Кћ1К||1НД-'К прн Нклпн тлаждс И КЛКШ ГТрОАфК книгоположниц8' госрл книги, "Гжже ш цлр^д-к н ш пророц^д-ћ, н ш ДлкУд^, н (пнтшлТи цлр:'н ш приноиннТА -к (П. Мак. П, 13). ђ) Богослужбена употреба Псалтира у старозавјетној и хришћанској цркви. I. Богослужбену употребу Псалтира у старозавјетној цркви увео је сам цар Давид, и то онда, кад се је завело богослужење поелије преношења ковчега завјета, и кад је саградио Давид сионску Ћ Скинију и . А у то исто вријеме установио је и увео Давид пјевање псалама у старој скинији Мојсијевој у Гаваону, а том прилпком установио је и три главна пјевачка хора и то под управом Емана, Иднтума и Асафа; што нам свједочи књига Паралипоменон и то у одјељку „Шснк" : И шстлкншл тллт) прЕд-к к 1 кштол 1 ђ злк^тд Г дна Л !лфл.... (I. Парл. 10; 37—42). Послије тога установио је Давид још 24 хора, тзв. чреде — ефимерпје, а у сваком хору било је по 12 људи (пјевача), који су по ј>-дну седмицу наизмјенце вршили своју службу најприје поред Скиније, а касније кад је храм еазидш и у храму. Од Давидових псалама и састављен је први канопички зборник Псалтира за пјевање и то од псалма I.—Х1 ј тог . А прве пак пјесме, које су увеличавале и украшавале