Istočnik

Стр. 124

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 8.

стољећу, које је било тако погубно по Грчку, кад се она као лопта бацала из руку једие дикастнје у руке друге, протпвне овој, маса незадовољнпка повлачила се пз свјетског живота, којп је бпо пун свакојаких промијена. Овн бјегунци монаси почеше живети пустнњачкн п устројише манастир Метеора. Потреба мнра и покоја п одвратност према вјечитим свађама и крвопролпћпма која су тада Грчку слабила, гонила пх је у самоћу. Овпма се прпкључише слаби н гоњени. којп су тражили заштите од прогонптеља, и Метеор се стао насељавати. Оснивање манастира Метеора приписују побожном монаху Нилу, а доцније је св. Атанаспје (ј 1372. г.) у њима завео правила атонских манастира. У мајвећем међу тим манастирима — правом Метеору — прожпвео је већи дио свога царевања краљ Јован Урох солунски — карактер заиста смирен за ту епоху. Наскоро је број манастнра на клнсурама нарастао на 24, но у XVI. стољећу, кад С У Турци Грчку умирнли, некн запустише. Преосталн манастири, којп су у општој цјелини владали доста солидним срествима, образоваше републику, чија су права признавали и Турци. Но кад је Тесалија прнпојена Грчкој, републпка Метеора задобила је особите привилегије; а данас се та.ј маиастир, као и остали грчки маиастири налази иод управом мннистарства иросвјете н црквеннх дјела. Сада има обитавалаца само у пет манастира: Метеору, Варламу, Агија Мони, Агија Тријас, и Агијос Стефанос-у; а свих пет броје заједно до 50 монаха. Пошто се манастирн Метеора одлнкују особитим мјесним ноложајем, посјећују их готово сви путницн, које нанесе пут кроз Тесалију. Од ириморскога града Волос до градића Калабаки, што лежи у иодножју клисура Метеора. вози се свега гаест сатп жељезннцом. Највпше се посјећује манастир Агиос Стефанос, јер се само до њега може доћи обичним путем, без ваздушнога пута, за један сат вожње. Околина Калабаки није сигурна, зато је боље узети себи жандара за вођу. Манастир Агпја Тријас (св. Тројица), и ако ипје велик, али лежи врло живописно. Некп други манастири леже на поширим клисурама чије горње иовршнне служе као нашњаци за марву. Марва се, да како, такође иначе не подиже и не спушта, него помоћу ужета и ручнога витла. (Рускш ПаломникЂ 1897.) Л. Б. I -јКњиткевне одјене и ирикази. Поаозимо Високил Дечанииа ! Београд. Електрична штампарнја Тодора К. Наумовића 1902. Средње осмине. Стр. 92. Цена? Књижица ова, коју је нанисао епископ жички преосвећени г. Сава Дечанац, подијељена је на петнаест поглавља а та су: 1. Поглед па нагау благословену домовину. Г1. 0 значају српских маиастира у онће, а нарочнто о манастнру Високим Дечанима. III. Ретка леиота манасгира Вис. Дечана. IV. Дечапско братство као заштнтнпцп н просветптељп пароднп. V. Впс. Дечани остају све више усамљени и без матернјалних средстава. VI. Непокретна имовина Дечана. VII. Наша далека прошлост, екорашњост н садашњост. VIII. Наша садашњост. IX. Важиост слободе. X. Царскп ферманп. XI. Ко даје милостпњу, Богу позајмљује. XII. Свему сриском племену о помоћп Дечанима. ХШ. Позив на општи рад. XIV. Поправимо досадашњу неисправност и XV. Оснивање одбора за осмгурање Внс. Дечапа.