Istočnik

Стр. 328

ИСТОЧНИК

Бр. 21.

школе Козачинскога јер је писан руско-словенским језиком, упознаћемо укратко читаоце Источника са његовом садржином, обративши нарочиту пажљу на онај дио путописа, гдје је описан пут кроз Србију и Маћедонију до Солуна. 15. јула кренуше наши путници из ман. Раковца. Јеромонах Силвестар у кратко описује њихово бављење у Карловцима, гдје добише благослов од патријарха Арсенија IV. Шакабенте. Путовали су на .колима, преноћивши који пут на ливади. 18. јула дођоше наши путници у Земун, гдје од градског команданта добише путнн лист за Турску. Истог дана пређотпе у Биоград, гдје их дочека Христифор Жефаровић, те им као вјешт и окретан човјек би од особите помоћи при добивању путнога листа за даље путовање кроз Турску. Велика је штета што нам путописац ништа подробније не прича о Биограду, који је неколико година прије тога поново доспио из аустријских у турске руке. Одмах сутра дан 19. јула кренуше хаџије из Бијограда, те се код Гроцке састадоше са Жефаровићем, који с њима пут настави. ПуТујући низ Мораву стигоше 22. у Ћуприју, гдје путописац биљежи да код Ћуприје скела вози и да ту »начинаетЂ превисокап старан планина е ебвернвш страни и кончитсн вт> черном-в мори«. Становника је у Ћуприји мало, и нарочито је пало путописцу у очи да је хљеб ванредно добар и јефтпн. 20. јула кренуше путници из Алексинца према Нишу. Спремивши ноћиште крај ријеке Тополнице постараше се за вечеру, хватајући са свијећом раке у ријеци. На Нишу се, камо стигоше 24. јула, већ путописац дуље задржава, описујући га овако: » Нишб преизрндное м^ћсто, планинами и р^зкого Нпшавого окружено, варопњ великан обаче малонароднан, град каменши и фортец|д обичнал и кр-ћпкал, па пачинт, нћмецки фундират, полл л г ћпа задоволно, виноградовт. много по берди 0 восточнвш страни, хл^ћбт., вшо, зоб^, е&но евтино.« Из Беле Паланке стигоше путници 26. јула у бугарско.село Блато, гдје конаковаху међу пластовима сијена. »Ту Бугаринт> старецт, обвари намт> н&что рака у води безт. соли, за кое искалЂ едну пару что обварилт.. Како онт, безобразно искалт., тако и мбји дадосмо.« Дошавши у Пирот сјећа се јеромонах Силвестар прошлога аустријско-турскога рата, у коме истиче храброст једиога капетана, који на том мјесту јуначки погибе са својим војницима. Дошавши у село Крушево, не нађоше путници ништа за јело, те се путописац овако тужи: »ту на ливада конаковасмо у краи р^ке Нншаве, ничто за вечеру имасмо, ни хл&ба ни вина, точш три четири кукуруза испержисмо, И СОТИМ СЛ! упОКОИСМО. « (Свршиће се).

Два поучна стародревна споменика. (Помпеја и Катакомбе). (Свршетак ) Истина путнику, кад зађе међу развалине испод пепела ископане Помпеје, не падне каткад ни на ум жалосна историја пропасти града. Опет ево лежи Помпеја раскрита под угодним плаветнилом кампанскога неба, које ју је негда раздрагавало. Опет дишемо у њој ваздухом живота, ходамо по њеним улицама, залазимо јој у куће, посматрамо јој споменике под лучама сјајнога сунца, које буде у нама радост живота и изгоне из наше душе мисао на смрт и пропаст... Помпеја је слична граду, из кога су људи за пожара утекли. Уобразиља наша^ као да нам преставља, како се сада у њега људи враћају. — Но то је само машта — и ништа више, а фактичност — сачувани наиме у Помпеји споменици —