Istočnik

Стр. 4

источник

Бр. 1. и 2.

уџбеник за предавање правоелавне хришћанске вјеронауке у III. и IV. разреду свих српско православних основних школа у подручју епархије Бањалучко-бихаћке већ од почетка школске године 190Ј./4., даље да је висока земаљска влада за Босну и Херцеговнну у Сарајеву, својом наредбом број 112773./1. ех 1903. дозволила и наредила, да се иста катихизис имаде у III. и IV. разреду свих народних оснокнпх школа као уџбеник за православну хришћанску вјерчнауву увести чим буде потрошена постојећа залиха примјерака досадашњег уџбеника за православну хришћанску вјеронауку у споменутим школама. Из конзисторнјске сједнице у Бањалуци, 13./26. јануара 1904. Митрополит: Евгеније.

НЕЗВАНПЧНО. Да ли су штетни по религијозни, морални и друштвени живот народа српског но^ни састанци сеоске младежи: сијела, прела, играње кола и пјевање, и ако су штетни, по којита би се пастирскит срествита могло против истих радити? — Стеван Јањетовић, парох. [Слав. Кобаш.] Сваки човјек без разлике знања и положаја треба и мора да мало боље размисли о животу. Човјечанска дужност позива свакога, да по могућности и својим силама поради, да се стеку што јаснији и тачнији погледи на свијет, на живот и да се непрестано напријед иде. Одликовани смо душом — образом и подобијем Вожјим, али нам је уједно и дата слободна воља, те тако слободно можемо да се крећемо у томе душевном животу. Од нас сампх највише зависи, хоШемо ли се што јаче приближити идеалу своме — хоћемо ли шго јасније и свјетлије оживитп у нама тај даровани нам дар, образ и подобије Божјз. Али, као што су различити степени знања, способностп и положаја у животу, тако су и дужоости различите у томе склопу 1 душевнога рада и препорођаја. Код једнога се тражи вшпе рада, код /фугога мање . Што је дужност рецпмо судије, љекара, учитеља, свештеника и т. д., није дужнос/г трговца, мајстора, обртиика. 0;; обртника и мајстора морамо опет да тражпмо више, него од сељака или радника. Лијепо нам је речено о томе, како сви ваља да радимо, ма и ие сви у истој мјери, у оној дивној Спаситељевој причи „о талантима." Једноме је дато 5, другоме 2, а трећему само 1 талант. Радити морају сва три. Господар је од све тројице тражио рачуна о њихову раду.