Istočnik

Стр. 8 И С Т 0 Ч Н И К Бр. 1. и 2. навали неки дријемеж, тијело иостане тешко и уморно, жица почне пуцати, вретено испада. На прелу је то друкчије. Ту ти, чини ми се, до зоре да сједимо, не би дошао сан на очи " У разговору, у приповиједању проводе вече. Искупи се и ту момака, те они докони наравно да замећу враголије, а више нута и рукама се машају и многима млађим женскима не даду мира у послу. Док мирније и озбиљније много на прелу напреду, друге не учине баш ништа. Боље би им било, да су лијепо код куће у миру почивале. Код меве је данас за дјевојке срамота ићи на прело. Ниједан прави отац у моме селу, који води бригу о гласу и имену свога женског дјетета, неће га данас пуститп на прело. За снаше се зађе, али дјевојка, која по прелима хода, доста губи иа свом поштенохМ дјевојачком гласу. — „Добра је п вриједна цура" — често ћете за коју чути у јесен, кад се момци жене — „али, брате, много хода по ноћи и бојим св довести је у кућу." Кад видимо, да те данашње ноћне саста.ике осуђује и многи од озбиљнијих и паметнијих сељака и дијете своје чува од њих, зар још може бити и сумње о томе, да ли они могу штетно дјеловати на религијозни, морални и друштвени живот српоког народа. Апстрахирајући то, што се на тим ноћним сасганцима сеоска младеж, особито мушка, доста приучава нераду и клатарењу, опа још тијем састанцима постепено себе и тјелесно убпја. Човјек, који читав дан ради, и још онако тешко ради, као што то мора наш сељак, мора да једва чека да се смркне, па да се одмори, да опет у јутро рано јак и одморан може се примити посла. Ако он ноћ не употријеби на одмор, то ће он сутра слабији посленик бити од онога, који се читаву ноћ одмарао. Сутра ће морати куњати и шепргљити на послу. А шта ће тек бити од њега, ако оп и ту другу и трећу ноћ право не отпочине? Дан ће му бити вријеме одмора мјесто ноћи. и мало по мало приучава се лијености. Кад се приучи томе ноћном базању и клатарењу, кућа ће му постати мрска. Бјежаће од ње и тражити друштва. Не може ли друштво бити свакојако, неваљало. а човјек је слаб?! Почие се то и у биртије завиривати, пити, опијати се — пропадати и материјално и морално. Колико ли их је тако постало неваљалцима, пијаницама — чак и лоповима. Достајељуди пропало, што су се увели у неваљало друштво. Човјек је слаб, страсги су Ј1ке; држ' данас, држ' сутра — нема од човјека ништа!