Istočnik

И С Т 0 ч н и к

Стр. 9

У томе ме увјерава један жив примјер из мога родног села, из куће мог-а првог комшије. Остао човјек сам у кући, млад, зелен. Волио друштво, волио ноћне састанке. Па штајебило? Покварио се, пронио, затрајао оно, што је имао, и данас у некоме руднпку Сј. Америке размишља о својој судбини!! Али велим апстрахирајући то, ту крајност, наши ти ноћни састанци и ако нијесу толико р^ави (ма да могу бити), и оваки какви су даиас најобичнији, у најбољој својој данашњој форми доста и доста могу бити и јесу штетни и по религијозеи и морални и друштвени живот нашега народа. За доказ изнијећу само неколико живих примјера колико могу штетни бити младежи ти ноћни састанци као паоивним учесницима њиховим ; колико им може од штете бити оно, што на н.има могу само чути, видјети и научити, а онда ћу прећи на примјере, гдје они улазе као активни учесници љихови. Замислите себи такав један ноћни састанак. Какав ислужени војник води главну ријеч. Да покаже мудрост своју и како је он много тога доживио, јер је доста свијета прошао, прип жиједа наравно у скроз претјераним и лажним бојама своје доживљаје, у којима је он био вазда ргјта реглопа, главни јуеак. Обично износи саме лоповштине; како је ово или оно учинио, како је то и то доживио. А крупне и гадне клетве зачињају и поткрепљују то његово прпповједање. Узмите колики утисак може да учини на момчадију такво приповиједање. Рецимо, прича, како је једаннут навалало на њега сијасет цивила, а он јунак све као крушке побацао и издеветао. Овоме разбио главу, ономе распорио трбух, једнога ошамарио, да се одмах три пута преврнуо и т. д. И онако већ сваки од природе желп да пешто особито буде и у својој простоти држи, да је то велики чин, што га је овај исприповиједао и није чудо, ако ће постајати суровији и дрзовитији а с временом и бојџија. А тек кад приповједач узме, да прича како се није никога бојао. — Шта? капрал или фирар мени шта да заповједи или да ме још наружи. Сунце му ... тај би видио, што је чово. Не би га више гријало сунце. У мене да когод такне —- а ја? Мени је лако било служиги. Шта мислите, онога они и поштују, геога се боје. И све се то — разумије се — зачшвава најсаблажњивијим псовкама. Није ли то лијепа поука о послушности према старијима и претпостављенима, па још у како лијепим бојама?! А замислите, какав појам о животу добијају и дјевојке и момци к»д га чују гдје приповиједа о његовом свакојаком животу у вароши !