Istočnik

— 25 —

Претјерана жалост води човјека у гријех. Осим тога, што са свелим у жалости силама не може човјек ваљано вршити својих дужности, опасност је та, да може доћи до очајања, тог великог гријеха против Богд Духа Светог. У губитку своме ваља хришћанин да види казну Божју за гријехе своје нли потјецај на боље и марљивије вршење својих дужности. Задржи ли човјек разбор у жалости, он ће оплакати и ожалити губитак свој онако, како приличи човјеку, па му неће она жалост бити извором нових зала и жалости, као што то бива код људи ; којима је осјећајност преко мјере развијеиа. Влаго човјеку, кога Вог кара, зато пе одоацуЈ карања Сведржи, тељева! Он задаје рапе и завија, Он удара и руке Његове исцјељују (Јова 5, 17 — 18). ЗаборавиЛеш муку као воде које иротеку и пеЛеги је се бојати .. . засјч 1\е ти живот ведар као тодне (Јова 11, 15—1(3). У невољи мојој тјеши ме, што ме ријеч Твоја оживљава (Пс. 118, 50). Ви Лете жалосни бити, али Ле се ваша жалост окренути на радост (Јов. 1В, 20). Жена кад ра^а трии муку, јер до$е час њезин, али кад се роди дијеше, више се не оиомиње жалости од радосши (Јов. 16, 21). Кроз многе невоље ваља нам уЛи у царство Божје (Дј. ап. 14, 22). Да не падне како у иревелику жалост / (П. Кор. 2, 7). Паша лака садашња брига доноси нам вјечну и од свега иретежнију славу (II. Кор. 4, 17). Све своје бриге бацитс на Вога, јер сс Он брине за вас! (I. Петр. 5, 7).

Једанајста недје^ Мат. 18, 23. Рече Г огиодк притч8 шо: ОуПОДОКИСА цлрсткп НеКЕСНОб ЧМ0К'кк8 ЦЈјНО, НЖЕ К0срт'к СТАЗДТНСА № С/10кесн с"К ()акк1 скон/Ии. 24. Н лченш В же стдзатисА, прнксдошд ел|8 единлго должнпкд тл1ок> ТДЛЛНТТч. ?-5. Не ил»8ш,8 же ел18 коздлти, покм'к и госнодк еги> продлтн, п жен $

ва по Духовима. 23—35. 23. Рече Господ ову причу: царство је небеско као човјек цар, који намисли да се гтрорачуни са евојим слугама. 24. И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужиика од десет хиљчда талаиата. 25. И будући да немаше чим платити, заповједи господар 4