Istočnik

Стр. 230

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 15. и 16.

године се састајали и сабирали к овоме дому и домаћину. Да би га, браћо, Бог помого и свето његово крсио име свети Ђурађ (или већ који јест). Помогла нас Богородица, Мајка Божја, која сједи на пријестолу божијем. Оиа Бога моли за нас, Бога нашега и сина свога, да се ми не би поримили, поунијатили. Већ да живимо и умремо по вољи божјој као иравославии Орбл»и, и ришћани часнога крста од три прста — прва на десници. Бог помози за крсније имена, небескије војвода, ђе који крене да и поможе. Да поможе црквене туторе и приложнике, наше свештениве, красне српске молитвенике а за иас грешнике. Да поможе Хрнстос Бог и ова слава ваљане тежаке, и рабре војаке за јуначки образ а на душманина, који српску вјеру гази да не погази. Ако Бог да! Дај Боже овоме дому сложну дружину, ваљане и радине, добре господаре. У биртију не свраћалн, на путу не преваљивали. По судовима се не ћерали, а будали опростили. Туђе међе не преорали, ту^е муке не жељели. Туђа мука готово проклетство! Што имали то братииски дијелилн, од сироте и просјака не заклонили: па што удијелили кљасту и слијепу, то Бог вит,ио и помножио. Да Бог да! За кратко је турске силе, проклете невјере н латинске мудрине, али за навијек лијепе српске славе. Да Бог да! Дај Боже дому овоме сретан подмладак, највише мушкије глава. У благу вилашастије волова, зубатије прасацч, виторогије овнова, дугорепије крава, чилатије коња и бијелије чела. Била вам маца — ловица, а не била снаша — татица. Бог је створио небо и земљу, а нама дао у главу памет и разум. Па ајде, браћо, да речемо да се закунемо; тако нама долибашио свети апостоле Павле, који нађе часне крсте, и посрами све Ијуде. —• И ми о чем гођ радили, ода зла се и муке бранили. Бога се бојали, душе не огријешнли, живе помињали а мртвијем спомен чинили. Људима се не омразнли, а образа не оцрнили. Душманину се не умолили. Наше слуге не сукратили, наше сироте не заборавили, већ се за њих молили, да их Бог избави луга простирача и пепела покривача. г Бе брат наш робује и тугује, помагали му. Дај Боже да се ослободи сваки сужањ и невољник тавнице проклете и тиранске руке. Да Бог да! Вита јело узви горе гране, дај нам Боже свима скупа здравље. Благослови Боже, код овога шљемена све двадесет и четири сјемена. Браћо! Сви здрави и ја с вами. На много љета и година. Амин. И да Бог да!" Послије здравице сваки прекрсти се и сједне на своје мјесто. Сада и домаћин смије да сједне за трпезу. Ту проведу још часак-два у паметном разговору и лијепој српској пјесми, а онда долази вријеме растанка, јер лијепа је ријеч народна: „ Учио ошац сина: Тдјв ручаш. глвдај да код куИе вечвраги