Istočnik

— 61 —

роди Спаситељ свијету, а да се не би у народу том изгубила свијест о позику му, већ да се сачува у њему вјера у Спаситеља, па да преко њега та вјера пређе и у остали свијет, даје му Бог закон. Законом је Јудејац био као плотом ограђеа од свега, што би било на штету вјери његовој, — само да се он држао тога закона! Оградио га је Вог законом и од осталог свпјета, особито сусједа им, да се с њима народ не мијеша, да не прима њихових богова, јер је позната наклоност -Јудејаца према идолопоклонству. Осим закона уредио је Бог јудејоком народу и остали живот, а особито црквени. Мојсије по Божјој наредби диже кулу — скинију, први храм старозакјетни Јудејцима, да са ње свештеиици стражу страже над побожношћу и чистоћом јудејском. Пивница је жртвеник, на ком се приносила животињска крв за I ријехе јудејског народа, а виноградари јесу свештеници, којима је дата била часна брига око виноград^ Господње1 л а. Касније се поред свештеника иетакоше особито фарисеји као во:ђе народне, те и они постадоше виноградарима у Господњем саду. Ето тако је био изабрани народ Божји у обиљу одарен даровима мимо свега другог свијета. Морао је дакле имати и већу задаћу од осталих; морао ји приносити Вогу плодове, а ти су плодови требали бити: чиста вјера у Бога и у будуће искупљење, спојена са добрим дјелима, честитим и побожним животом. А је ли привио народ јудејски или бар његове старјешине каквих плодова? Кад св приближи вријеме родовима, посла слуге своје виноградарима, да ириме родове његове. Ето већ првог знака виноградарске несавјесности, јер мјесто да сами пошљу домаћину плод, кад је вријеме томе дошло, он мора да шиље слуге своје по њега. Доста је времена чекао Бог на плодове у јудејском народу, те кад плодова не бијаше, шиље Бог међу њих слуге Своје, а то су пророци, да им они кажу, да не занемарују Вожјих дарова, да не би били од њих одузети. А виноградари тхватавши слуге његове једнога избише, а једнога убише, а једнога засуше камењем. Оавт иосла друге слуге, вигие него иријв и учипише им тако исто. Неправо бијаше јудејском народу, што се од њега рачун тражи. Заборавише они, да их је Бог поставио само раденицима у винограду. а не госаодарима. Они се дрзнуше толико, да виноград својатају. Бадава су пророци проповиједали, учили и опомињали, — не би иримљен ни један од њих у народу своме (Мат 13, 57 и парал.). Ниневљани се покајаше пред пророком Јоном, а Јудејци поубијаше своје иророке и цротјераше их. Мишљаху зар, да неће морати полагати домаћину рачуна, кад му слуге униште! И заиста тог се пута нијесу преварили! Домаћин се не свети за слуге своје;