Istočnik

жао мт је слугу, али још већма воли својв одабране виноградаре, па им шиље друге елуге, друге пророке. А неваљали виноградари рачунају: кад нас није казнио за убијство слугу сиојих први пут, неће ни сад! Па учиншпе свима осталии пророцима ка<> и првима. Силом угушише ријеч Божју, јер им не бијаше по вољи. Начинише се крвницима пред Богом, натоварише на се грдан гријех. Потомци их оптужују јавно: првомученик Стефан архиђакон нн суду их обличава: којега од иророка не тротјераше оци ваши ? Како вагии оци : тако и ви! (Дј. ап. 7, 51—52). Пророци смрћу и патњама завршише међу Јудејцима позив свој. Али Бог не малакспва. Љубав Шегова према људима скоро не зна граница. Нестаде Му сл_угу, остаде Му још јединац Син и Он иосла њима Сина Свога говореЛи: иостидје Ле се Сина Мога! Али виноградари не знају за стид. Кад видјеше Сина, рекоше међу собом: ово је нашљедник; ходите да га убијемо, иа да нама осшане достојање његово! II ухватише га, иа пзведоше наиоље из випограда и убише. То је она велика свјетска трагедија, којој повјест сличне не познаје. Божји Син с љубављу долази у свијет, а свијет Га не иозна/е (Јов. 1, 10). Мјесто љубави спремају Му смрт; извађчју Га из ГБегова рођена имања, па Па убијају. Изведоше Христа из Јерусалима, па Га на Голготи разапеше, да њима остнне достојање Изегово. На који су начин мислили, да ће им припасти ГБегово имање, не знамо. Но зар страст пита разум ? — Заборавише они, од каквих ће кобних пошљедица бити крвничко дјело то. Угасвуо је у њнма разбор, страст их заслијепила, те мјесто казне чекају још награду. И што на безбожном свом вијећу закључише, то и учинише, — учинише срамно дјело, Избавитеља свог одбацише и убише. Од тог доба Избавитељ више није њихов; они Га се одрекоше, они Га избацише из св<је средине и предадоше Га свпјету пе знајући, да ће Избавитељ оживјеги и виноград даши другим виноградарима, који Ие Му давагии родове у своје вријеме. * •* Преузеше виноград Господњи од Јудејаца други народи. Господњн крв је натопила њиву срца човјечјега, да доноси плодове у своје вријеме. И ево се и ми нађосмо у випограду том светом, крвљу ирепорођеном. И ми смо данас виноградари, раденици у Цркви Господњој. Јесмо ли свјесни, да се и од нас траже пдодови и хоћемо ли моћи каквих показати? Плодови се и данас од пас траже исти, као и од оних неваљалих виноградара, Јуд^јаца, — чиста вјера и добра дјела. Нећемо ли и ми пристати уз вијећв безбожничко, које је поубијало пророке и до крста довело Сина Божјег? Питате се у себи: