Istočnik

Бр. 21.

И С Т 0 Ч I I II К

Стр. 325

понједнике ногама и поступају с н>има тако срамно, да ни сељаци са својим свињама не поступају тако. Јесте. Проповједници много страдају. Нико нема толико непријатеља као они. Кроз цио њихов живот прати их зло и то само за то, што истину проповједнју. Да они проповједају лаж, носили би их на рукима. Ни један сталеж на свијету није тако слабо цијењен као проповједнички. Богаташи говоре: „Што да вјерујемо иростом попу, просјаку? Зашто нам не пошље наш Господ грофове и великаше, да нам проповједају ? Њима би вјеровали!" — Боже, пошљи на њих биједе и невоље и нека им неразумне стихије проповједају мјесто нас! Кад свијет ирезире убоге проповједнике, то само по себи настаје питање; Зашто не прима Господ Бог богате, моћне и учене људе за проповједничку службу, који би бар имали у свијету угледа? Томе има три разлога, а то су ови: 1. да се ништавним средствима сврши велико дјело па да се тако покаже независ шст истог дјела од сила човјечјих и да човјечји ум није у сгању судити о Божјим дјелима (а. Кор. 1, 26—29); 2. да се не мисли, да Бог гледи на лица те да бира само богате, племените и мудре људе а сиромашне, просте и неучене да презире (упореди са Дјела ап. 10, 34); 3. Христос је изабрао просте, сиромашне људе за проповједничку службу зато, шго исти могу лакизе за Њим поћи, него ли богати, као што нам то јасно казују јеванђеоске приче о званицама (Лука 14, 19) и о богатом младићу (Мат. 19, 21). Лудо је бјегати од проповједничке службе из страха од мржње и презирања, незахвалности и опасиости. Знај, да Господ поставља проповједнике и Он их и заштићава. Сјетимо се само, шга је Он рекао Јеремији, када се исти из страха не хтједе примити пророчЕсе службе: „Еостдни и г/14г0ли к'к нилп* кга , еликл заиов'кд<ио Т (к 'к и не оукоисА № лицл н^т*, ниж? оустрдшис/Л прЈДТ^. нилш, гакш ск токок> ес<ик, нже изкакити та глаголЕтт*. Госнодк (Јер. 1, 17)." Па сад, шта да се ради? Проповједати или не? — Судећи по разуму, морали би казати: ако не ћете, да имате ријеч Божју, то нека вам Бог да папу са свима мукама; ако нећете да слушате јеван^еље, то слушајте учење папино о отпусту и другим разним обманама. Али није тако, јер то ^аво жели, да би нас отргао од добра па зло свуда посијао, па би ми сви ђаволи постали. Зато Христос учи и опомиње, да ми у љубави будемо трпљиви и да се одупиремо злу у свијету те да истрајемо у убјеђењу, да ту мржњу морамо сносити њега ради. (Наставиће се.)

—1-^-