Istočnik

Бр. 21.

источник

Стр. 327

други се не могу отрести грубих појмова о њему. А како је вјера основ моралу, разумије се да поред таквих представа о вјери ни живот њихов ни правила морала нијесу били тачни и одре^ени. Док Стојици у хладном посматрању живота не могу да се за њ одуглеке, шта вигае наређују једнако схватати и осјећати животне прилике не осјећајући у животу никакве радости ни уживања и хвале као јунаштво прегорјети и презрети себе и живота лшпити у незгодном часу — дотле Епикурејци главни циљ човјечјег живота гледаху у уживању свијета, а идеал им је: Уживај, докле можеш и док си за то! Једимо и пијмо, јер сутра ћемо умријети! Сјетимо ли се овдје још и оног познатог партикуаризма у старијих народа, гдје се страно племе сматра варварским, од кога кривога мишљења нијесу се ни Израиљци могли отрести, јасно нам је онда, да у старијех уопће није могло бити чиста појма о дужностима према ближњима, Шта више ни старо-завјетни морал није имао оне пуноће и опшарности, какве се траже од опћега морала. И ако су морална начела Мојсијевог закона доиста узвишена, ипак им недостаје снага опће примјене, да човјек мора добро чинити већ ради самога добра и љубав уггазивати увијек, у свима приликама, према свима. Узак и стијешњен био је круг дужности једног Израиљћанина. Махом се оне односиле на пријатеље и сународнике. Заповијести, као што су ове: Ако наи^ега на вола непријатеља својега или на магарца његова, гдје је залутао, одведи га к њему 1 ); ако видига гдје је ненавиднику твојему пао магарац под теретом својим, немој га оставити него му помози 3 ); кад падне непријатељ твој, немој се радоватн, и кад пропадне, немој се узносити 3 ); не говори, како је он мени учинио, тако ћу и ја њему учинити, платићу му, како ми је учинио 4 ); и особито заповијест: Немој мрзити на брата својега у срцу својем.... не буди осветљив и не носи срдње на синове народа својега него љуби ближњега својега као себе самога 6 ) — и ако спомињу име : непријатељ, ненавидник, ипак оне овдје разумију лица из кола народа нзраиљскога, гато свједочи: Не буди осветљив и не носи срдње на сииове, народп сво]вга. А насупрот томе Христос понављајући и допуњавајући Мојсијев закон 6 ) поучава овог законика ријечима: Љуби Господа Вога свијега свијем срцем својијем и свом дугаом својом и свом мисли својом. Ово је прва и највећа заповијест. А друга је као и ова: Љуби ближњега својега као самога себе. 0 овим двјема заповијестима виси сав закон и пророци 7 ). ») Иох. 23, 4; 5 ) Иох. 28, 5; 3 ) Приче 24, 17; 1 ) 1Ш. 29; «) Лвв. 19, 17, 18 *) V. Мојс 6, 4, 5; ?) Мат. 21, 37—39;