Istočnik

Бр. 1.

ИСТОЧНИК

Стр. 9

ријечи и молитава ми поново хитамо нашем обичном послу. Часови причешћа 5јеху најсретнији часови, у којима је Спаситељ хтио испунити нас Својом благодаћу и Својим даровима; али се ми не користисмо тијем часовима. То је био красан случај, да му искажемо наше дугаевне-и тјелесне невоље; али га ми не познасмо. 0, Хришћанине! пази, да се и ти не покајеш кадгод, но ,да не буде касно. 2. СреЂа је доЂи Христу и треба заслужити, да се достојно приступи к св. тијелу Његову. Ево једне недавне али заиста истините историје о томе, како је Христос одбацио једног човјека и није га удостојио св. причешћа стога, што га је тај човјек дуго одбацивао а на самргпом часу тражио Христа. Једне вечери, у неком главном граду, пизову најученијег и високог достојанства пастира у кућу, да причести болесника. Кад дође пастир у кућу запита, гдје је болесник, а њему одговори домаћин који га дочека и по изгледу сасвим здрав човјек: ,.Ја сам тај!" Духовник се зачуди и укратко му рече, да није требао звати у кућу свештеника са св. тајном, већ је требао да сам дође у цркву, да пости и да се исповједи и затим причести, јер он, ио изгледу, није баш тако болестан. Болесник, човјек педесетих годипа, смјерно одговори: „Ви имате право; али ја не зиам, што је са мном; мени се чини, да се морам журити, ја не смијем одлагати." Зачуђени духовник приступи исповиједи. Али за вријеме читања молитава пред исповиједи, исповједник стојећи на ногама, прекиде духовнога оца: „Ах, можете ли ускорити, бојим се да не закасним". На исповиједи дозна духовник, да се исповједник није 30 година исповиједао, није ни у цргсву ишао, шта више исмијевао је и ругао се св. причегићу и причесницима. Низ блиједо лице покојниково тецијаху сузе. „Давно нисам плакао", — отрже се с устб, исповједника. Узрујани духовншс, прочитавши разрешавијућу молитву, приступи к св. дарима. Причесниге замоли да сједне, осјећајући се уморним. Духовник стаде читати молитву : „Е'кр8к> Господи, и игпок г кд8к|"... Болесник тихо шапуће. Опазивши да глас болесников слаби, духовник ускори с молитвом и приђе к болному са св. дарима. Док је духовник учинио четири — пет корачаја, чује лаки уздах, приђе. .. А он већ бјеше мртпв. Дочекао је разрешавајућу молитву, покајање, али причешће, које је тако дуго исмијавао, не дочека. 3. Хљеб небесни. „Не могу да појмим", говораше један побожни инок: „како свјетски људи живе по читаву годину без причести божанскога