Istočnik

Бр. 2.

ИСТОЧНИК

Стр. 55

Тииик Николајевића. 1892. стр. 7. — Слична је пракса и у Русији од времена Петра Великог, када се но примјеру западном почеле употребљавати црие одежде. В. Русск. В-ћст. 1897. г. чланак Георгијевског »Црне одежде«). Така је пракса и данас на истоку у православним црквама. И у старој се цркви истина при извјесним случајевима употребљавале црне одежде, о чему нам свједочи и тропар на велику Суботу другпј статији: »голнф кк^п-б и .Љм пО/И!ркш> Сплк, рлкш.иг к/мгорлз^лшм.иг шбјд З окл ^^1 а , пже чернмА од(ждм ше . тлчнтга « (Зборник. Живковић-Живановић. Стр. 470). Могле су према овоме црне одежде бити врло рано у литургијској употреби, већ у У-УЈ. в. и то не само на Западу, него и на Истоку, али у извјесним само случајевима горе означеним. Употреба црних одежди при опијелу и парастосу, с обзиром па идеални хришћански поглед на смрт, нема никаква оправдана основа. (Ц. В. 1886. 29; Спб. Д. В. 1897. 18; Новгор. Е. В. 1895. 3; Рук. д. с. п. 1892, 51; Сводђ Ук. и Зам4т. 1899. стр. 357; Булгаков!.: Наст. Кн. стр. 1255). К. Николбскш пледира за црне одежде, при опијелу и парастосима, осим у дане од Томине недјеље до Спасова дана односно Духова (в. К. Николбскш : »Нособ'1'е кб изученпо Устава« Спб. 1900. Стр. 73). 1 Хигијена и хришћанство. (Наставак.) III. Ако је дух човјека тако тијесно свезан с тијелом, да што боље упливише на тијело, него тијело на све његове силе, то већ отуда истиче она природна пошљедица, ушљед које хигијена душе човјекове мора обухватати собом и хигијену тијела, као машине. Само се по себи разумије, да се тијем не поништава хигијена тијела, као самостална грана знања. Сви материјални процеси, који се извршују у њедрима машине нашега тијела, разумије се, подлеже више упливу материјалне енергије, него силама наше психике. Ма каквим необичним силама моје душе да владам ја, ипак, без уплива чуда, не могу ја њима наситити моје тијело. За храиу мога тијела неопходна је материјална храна, премда је несумњива и та околност, да моја психика може довољно снажно мијешати се и у чисто физиолошке процесе храњења, промјена вјештаства тијела. Коме нијесу познати случајеви из праксе живота, да, на пр. туга, жалост моментано одузимају апетит и код највећих лакомаца, а обратно, радост и весеље у расположењу човјекова духа потпомаже процесу варења и храњења. У данашње вријеме у такој, рекло би се, материјалној области знања, као што је физиологија процеса варења и храњења, при изучавању многих појава у тој ©бласти знања физиолози су приморани били, у пошљедње вријеме створити тако рећи своје врсте психологију варења, до таког ступња. Све појаве варења: раздиоба на пр. пљувачке и других сокова потребних за варење, налазе се у одвисности од психичког рада. И тако на основу реченога можемо извести овај непобитни закључак, да хигијена душе, будући да стоји у тијесној вези са хигијеном тијела, има, заједно с тијем, у многом погледу тијесну везу не само с моралом, него и са религијом.