Istočnik

источник

Стр. 77

у којој се, осим воде, видјело зрно неке биљке, зване сунцокрет. По тима звацима држао је, да у полуразореном храму жики ма ко од светих, и одлазећи одлучи, да ће се у повратку још једном свратити овамо. За неколико дана, кад је већ довољно наловљено дивљачи, ловци се повратигае кући, — а бјеху родом с приморске горе Еубеје. С њима оде и горенаведени ловац; али на путу он опет заостаде иза њих и као и прије уђе у цркву, да се помоли пресветој Вогородици; при томе се надао, да ће видјети и онога светога, који је живио у тој цркви и хранио се размоченим у води зрњем сунцокретовим. И гле, за вријеме молитве угледа он на десној страни св. трастезе нешто налик на биљку, коју скриваше од страних погледа густа мрежа паучине. Премишљајући, шта би то могло бити, ловац приђе и хтједе раздерати паучину, али на једанпут чује слаби глас: „Стој и не приближуј се овамо, јер сам ја жена, уз то без одијела!" Поражен тијем, ловац не знађаше, шта да ради. Најпослије сабравши се духом, он одлучи да запита: „Ко си ти? и како живиш у тој пустињи?" И опет чује глас из паучине: „Молим те, добаци ми одјећу, да покријем наготу своју, и тада, што ми рекне Господ, казаћу ти." Ловац, скинув са себе горњу одјећу, метну је на под и изиђе из цркве и причекав мало, док женска не обуче његову одјећу, уђе опет у цркву и видје ју на оном истом мјесту, гдје је била прије. То бјеше преподобна Теоктиста. Чу^ењу ловчеву не бјеше граница. Павши у сузама на кољена пред ноге преподобне, замоли ју, да се помоли за њега и да га благослови. Она, иза трикратне молитве, обрати се к њему с овим ријечима: „Бог те помиловао, чедо; него ми реци, што те присили да дођеш овамо?" Затим, рекавши, да га је сигурно ради ње недостојне упутио Господ да ју посјети, преподобна исповједи ловцу сав свој живот и најпослије додаде: „Али те само једно молим: ако до године про^еш овуда да ловигп, —■ а ја сазнам, да ћеш заиста доћи — Вог тако хоће, — понеси са собом у чистом сасуду част пречистих тајна Христових и донеси их овамо; јер од онога доба, како сам се преселила овамо у ову пустињу, нисам никада имала прилике дасепричестим. А сада иди с миром својему друштву и никоме не говори за мене." Ловац, давши обећање, да ће тачно испунити њену жељу похити к својим друговима и оде скупа с њима кући. Прође година дана од овога изненаднога састанка. Ловци се олет скупише да лове звијери на пустом острву Парос. Њима се придружи и наведени побожни ловац. Но, спремајући се на пут, замоли од пресвитера частицу пречистих тајна Христових и, спремив ју у мали ковчежић, понесе је са собом. Кад је ловачка лађица пристала уз обалу, ловац,