Istočnik

Стр. 78

источник

о коме је ријеч, прије свега оде у цркву пресвете Богородице, гдје се спасавала преподобна Теоктиста. Спазивши блажену, паде на земљу и поклони јој се. Но она, пришавши к њему, рече са сузама: „Не чини тога, јер ти носиш божанске дарове." И затим, узек ловца за крај одјеће, подиже га са земље. Овај јој уручи ковчежић с божанским тајнама, а она, поклоник се до земље, прими га и, оричестивши се пречистим тијелом Христовим, проговори умилно: „Сада отпусти сљужбеницу Твоју, Господе, јер видјеше очи моје спасење Твоје, и јер примих у руке опроштење гријехб, сада идем, камо ми налаже доброта Твоја." Рекавши то, она одаде хвалу и благодарност Богу, који ју удостоји да се причести св. тајнама и, благословив ловца, отпусти га с миром. Но, што се по том догодило? Кад је послије неколико дана ловац дошао опет у цркву пресв. Вогородице, не бјеше св. Теоктисте више међу живима: она се преставила. На тај начиа бјеше св. причешће — причешћем за умирућу, попутбииа на исход душе. Ископавши одмах раку, ловац положи у њу мошти преподобне, а сам похити к својим друговима. У овој проповијетци поучно је за нас то, да преп. Теоктиста, без обзира на своје велике подвиге, није држала сувишним причешће св. тајнама, вапротнв, она, као што видимо, моли ловца да јој донесе частицу тијела Христова, сматрајући себе лишеном тога великога дара, којега не могаше дуго година примити. Потреба причешћа св. тајнама за преподобну увеличала се нарочито још тијем, што се, како се види из ове приповијетке, приближавао њој крај живота. А промисао ? да ли је далеко од тога дјела ? 0, не! Промисао јој шаље баш такова човјека, који могаше бити достојним носиоцем најсветије тајне. Не примјећује животописац узалуд, да је ловац био побожан човјек. Тако се сам Бог брине о томе, да људи, ма и на час смрти, не остану без причешћа св. тајнама Христовим. А колико гријеше послије тога они, који се самовољно удаљују од божанске трпезе, говорећи дрско, као да су за спасење довољна само добра дјела?.. Немојмо, браћо, бити такови! Приклонимо уши наше к ријечима наше матере цркве, која сваки дан, устима својих служитеља, зове нас да кушамо „од бесмртнога извора". А сад се обратимо другим излагањима, која нам показују како су велики подвижници увијек ревновали за причешће св. тајнама. Поведимо ријеч о Марији Египћанки, која је својим великим подвизима стекла себи неувели вијенац славе. (Наставиће се.)