Istočnik

Стр. 70

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 3.

Него, љубав према отаџбини не треба никад да нас доведе до таште охолости. Зар смо ми дјеца ког му драго одређеног мјеста да мислимо, да се, љубећи нашу отаџбину, морамо с презрењем односити према другим градовима, провинцијама и народима ? Таква ограничена, завидљива и груба љубав према отаџбини, није само махна, него шта више велики и дивљи недостатак. Глава IX. Ко је прави родољуб? У самој ствари ми тек онда љубимо своју отаџбину, кад јој у самијем нама дајемо такве грађане, којима се она може дичити. Омаловажавање вјере и добрих обичаја, тако се мало подударају са истинитои љубављу према огаџбини, као и одрицање од дужности брачне вјерности са истинитом брачном љубављу. Не вјеруј човјеку, који говори о љубави према отаџбини, а омаловажава: цркву, светињу брака, пристојност и поштовање; то је подло и лицемјерство, и такав је човјак заиста рђави гра^анин. Прави друг отаџбине може бити само онај човјек, који сазнаје а с љубављу вршп све своје дужности. Родољуб нема ништа заједничког ни са онијем који ласка вишој власти, као ни са онијем, који јој је заклети непријатељ. Био човјек у државној служби војник или чнновник његова цијељ треба да буде не лична корист, него част и добро његовог господара и народа. Ако је он поштена личност, и треба да му буде највиша жеља част и добро његовог господара и народа; он не треба ништа да чини, што није сагласно са тијем добром, а обвезан је све могуће чинити, да би из свијех сила помогао томе добру. Он зна да у сваком друштву има злоупотреба, због чега је дужан тежити да их уништи, али ипак треба да мрзи оне који би их хтјели уништити насиљем па чак и крвавим дјелима. Крвопролиће је најужаснија злоупотреба, која се не да поправити. Родољуб не потпирује никакав раздор међу грађанима, него по могућству ријечју и примјером стишавајући њихове неупутне тежње, упућује их на мир и попуштање. Али кад устреба заштита отаџбиви он престаје бити јагње, он постаје лав. Тада се он бори и побјеђује или на евојој дужности умире.