Istočnik

Стр. 316

ИСТОЧНИК

Бр. 10.

На једанпут као из далека чује он стењање и уздисај људи. У страху и трепету иђаше он још мало и угледа много пећи, у којој бјешњаше огњени вјетар и буктијаше пламен. Из пламена се разлијегаху страдалнички уздисаји грјешника. Младићи стадоше тумачити своме сапутнику, за какав је гријех спремљено ово или оно мјесто. Најпослије му показаше различне муке за народна безобразна весеља и рекоше му ; „Ако се ти не оставиш својих гријеха и навика пређипњега живота, овдје ти је мјесто!" Овај видећи своју огњену кућицу за цијелу вјечност, дрхташе као лист, и не могаше рећи ни ријечи". Одмах затии један од ан^ела извади из плаиена човјека, који бјеше црн, као угљзн, сав сагорио и бјеше окован од главе до ногу. Страшно га је било погледати. Оба анђела снимише с несретника окове и с њега спаде као црна љуска: он постаде чист и свијетао као анђео; неописано рајско весеље сијаше му из очију. Не знам откуда анђели уззше одијело слично царској порфири, које свјетљаше као свјеглост, и обукоше, страдалника. Сапутник анђела промишљаше, како се догоди та промјена. ,, Шта то значи? — запита он смјерно. Ради Госаода разјасните ми то и кажите". Тада му речо један *од анђзла: „Та душа бјеше одвећ грјешна и стога је требала по дјелима својим вјечно горјети у пламену. Међутим родитељи тога грјешника по смрти његовој дијелише велике милостиње, даваху многе спомене на литургији и ето, ради спомена и молитава родитељских, ради заузимања цркве, Бог се смиловао: душа се његова ослободила вјечнога мучења и сад ће предстати пред лице својега Господа и радоваће се са његовим светима на вијеки". Тијем се сврши виђење. „ Али ко може избројити, кличе св. Јован Дамаскин, све свједочбе које се налазе у животописима св. мужева, у односима мученика и божанским откривењима, која јасно показују, да и послије смрти милостиње доносе велику корист мртвима: јер ништа, што се Богу позајмљује, не гине, већ се од ГБега награђује с највећим интересом." 25. 0 молитвословљима, којима се спремамо за св причешће и о том како се треба владати за вријеме причешЂа. Онај, који се жели причестити, треба, по црквеноме правилу, да прочита у очи причешћа: Акатист Исусу најслађему и пресв. Богородици, канон анђелу хранитељу и молитве за добар сан; а ујутру да прочита: јутрење молитве и посљедовање св. причешћу. У вријеме причешћивања треба приступати пристојно, у дубокој смјерности поклонити се једанпут до земље Христу, који се истински