Istočnik

Стр. 364

ИСТОЧНИК

Бр. 11. и 12.

тајника није системизовано нити је за његово уздржавање ни од које стране предвиђено*). У осталом тајник епископски кад би постајао могао би стајати искључиво у служби епископској и не би могао подлежати избору по органу црквене управе, која мора имати своје посебне чиновнике. Тлава V. 0 призивним властима. а) Велики управни и иросвјетни савјет**). Ради падзора над читавом управом свих епархијских управних и просвјетних савјета са црквеним имањем и свијем просвјетним заводима (изузевши завод богословски) и осталим установама, не спадајућим строго у дјелокруг великог црквеног суда, него начелно већ од овог одијељених, установљује се велики управни и просвјетни савјет за све четири српско православне митрололије у Босни и Херцеговини. Потреба оснивања овог савјета проистиче из саме природе органична устројства спољне црквене и црквено-просвјетне самоуправе и у овом погледу излишно би било поједине установе овог тијела опширније разјашњавати, пошто су исте саме по себи јасне и разумљиве и пошто смо се при донашању истих држали само духа и смјера наређења цариградског канонизма о установљењу мјегаовитог савјета. За избор ових чланова свјетовпих и свештеничких важе исти они разлози, што смо код избора чланова за епархијски управни и просвјетни савјет навели, те мислимо да их није овдје нужно понављати. б) Велики црквени с^д Ради дијељења духовне правде клиру и народу православном у области Босне и Херцеговине и ради рјешавања призива поднесених од I. степених судова епархијских, установљеп је за све 4 епархије велики црквени суд са компетенцијом у § 223. означеном Установу овог суда изазвали су разни узроци, који су надлежним путем најсветијем патријархијском сииоду у Цариграду у своје вријеме саопгптени и до истог уважени. И пошто је већ дотична уредба посланицом светог Синода од 2. аугуста 1899. бр. 1979. управљеном на митрополите овопредјелне цркве већ одобрена била, то је иста уредба као саставгш дио садагнње органичне уредбе овдје уврштена у намјери да скупа са осталим установима највишу санкцију получи и законом постане. Глава VI. — 0 црквено-школским и манастирским фондовима, закладама и добрима. Пошто је дефинисапа нарав и цијељ онијех заклада и фондова, које су поједине општине, црквене епархије. или сав народ у епархијама босанско-херцеговачким оснивали и потребама своје цркве, школе и просвјете нам! јенули (§ 227.

*) § 188 и 189 о броју чланова епарх. цркв. суда, као и о њихову учеСТЈОвању у сједницамд усвојен према предлогу гг. народних првака. Види „Источник" о г. бр. 8 —9. стр, 2*29 и 233. § пак 193 односно еиископског тајника усвојен према предлогу високопраоевећене гг. Архијереја. В. „Источник" стр. 229 и 233. Пр. Уредн.

**)'§ 202 о члановима великог управно просвјет. савјета усвојен према нредлогу високои реосвећене гг. Архијереја. В. „Источник" стр. 229 и 234 11р. Уредн.