Istočnik

Стр. 372

источник

Бр. 11. и 12.

Да би се сне ово избјегло поднашају представници народа и свештенства свој скромни предлог у којему су опет ишли до крајњих граница попустљивости. У исгоме не траже, да у црквеноме суду буде и свјетовних чланова, каквих има код других православних цркава у иновјергшм земљама па је и код нас иређе било, шпи хоће да свјетовњаци учествују при избору чланова овога суда, — већ се то потоуно оставља епархијском свештенству. Али траже, да свештенство при избору почасних чланова не буде скучено каквом претходном кандидацијом или накнадном потврдом неправославне земаљске класти, — а са свим ио канонским законима оставља искључиво дотичном митрополиту, да наименује редовне чланове, — чега нема у митрополитском предлогу. По предлогу народа и свештенства састојао би се епархијски духовни суд из 8 чланова и то: Два редовна члана референта, које поставља митрополит без потврде владине, а плаћа их епархија, и тиме је остављена могућност митрополитима да и Садашње намјештене чланове задрже, и шест почасних свештеничких чланова, које свештенство епархије бира из својих редова слободно, без кандидације и потврде на три године, са исто толико замјеника те да увијек при рјешавању буду присутни сва осморица (зато има ту и замјеника) и да онај референт који једну свар реферигле у истој нема право гласа. Тим предлогом су избјегнуте све наведене мане, ногрјешке, недосљедности и штетности митрополитског предлога са вјечитим члановима, са оним цијепањем на одсјеке и могућности, да по случајности у истој ствари разни број судија пресуђује — те пошто се предлогом представника свештенства и народа утврђује једноставност. сталност, практичност, правичност, стварност, беспристраност, независност, слобода, законитост, истина и по православље корисно суђење, то овим у дубокој оданости и вјерности светој столици молећи стављају истој на душу да одлучи да би се у овој ствари сгавио у уредбу њихов предлог онако како је упоредо (паралелно) са митрополитским стављен у нацрту поред §. 181. 186. 188. и 189. јер би се тиме и вриједност саме уредбе у многоме подигла и велика корист учинила и самој вјери и цркви и њеним службеницима и пастирима. VII. 0 цијепању епархијског суда на пленарне и обичне сједнице. (§. 186.) По митрополитском предлогу овај 186. §. цијепа епархијски црквени суд на обичне и пленарне сједнице, а пошто смо ову штетност и неумјесност овог цијепања у претходној тачци опширно извела, то молимо свету столицу да овај §. овако прими како смо га ми предложили. VIII. 0 броју чланова при суђењу епархијског црквеног суда. (§. 188.) Овдје предлажу митрополити, да је за суђење довољно, ако су најмање три члана присутна, — а да је за закључке пуне (пленарне) сједнице потребно најмање 8 чланова Напред код VI. спорне тачке, доказали смо, како се противи сваком појму суда и правде, да пресуда зависи од тога, да ли ће бити 3 или 4 или 5 или 6