Istočnik

Бр. 11. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 873

чланова присутни те да се праведно суђење постићи може само, ако увијек суди један и исти одређени број судаца то молимо, да се у мјесто митрополитског прими наш паралелни предлог, са сталним и одређеним бројем судаца. IX. 0 цијепању епархијског црквеног суда на одсјеке. (§. 189.) Молимо свету столицу да овај §. 189. сасвим изостави, јер смо штетност његову у претходним тачкама довољно доказали, те овај §. и сам од себе отпада, ако света патријаршија прими наше предлоге код §. 181. 186. и 188. X. 0 постављању и наплати перовође епархијског црквеног суда. (§. 193.) Овај 193. §. говори о томе: да је свагдашњи епископски тајник, односно канцеласта уједно перовођа епархијског црквеног суда, али се не каже ко истога поставља и ко и како се плаћа, премда се напред код §. 96. каже, да ђаконе, који су уз епископа као церемонијари и у канцеларији епархијске управе, као званичници служе, бира самостално епископ, а плаћа их влада, — то да би се избјегао сваки могући сукоб и трзавица, предлажу представаици код ове тачке (као што су предложили и код Ш спорне тачке §. 95.), да перовођу епархијског црквеног суда бира епископ у споразуму са црквеним судом и да га плаћа епархија из својих средстава, — јер се објективност и исправност таког перовође очекивати само може онда, ако није постављен личном наклоношћу егшскопа, већ и вољом цијелог суда, и ако му плата не долази са стране ван црквеноуправних власти, те не би био изложен снољашњим, страним утицајима, — и моле свету столицу, да и ову тачку ријеше по њихову предлогу. XI. 0 начину избора чланова великог управног и просвјетног савјета. (§• 202) Код овог §. није се постигао споразум у толико, што митрополити предлажу, да као и код епархијског управног и просвјетног савјета, тако и код овог великога савјета, свештенство засебно и одјељено од свјетовњака бира свештеничке чланове, а свјетовњаци опет засебно свјетовне чланове овога савјета, — а претставници народа и свештенства из истих разлога, које су у V. спорној тачци о избору чланова за епархијски и управни савјет против овог цијепања и дијелења свештенства од савјетовњака навели, траже у свом упоредном предлогу, да свештенство заједнички са свјетовњацима бира све чланове овога савјета, и моле свету столицу, да би у корист цркве и вјере њихов предлог одобрила. XII. 0 трајању мандата предсједника великог црквеног суда. (§. 217.) Пошто у одредби нема одредбе, докле траје мандат изабраним члановима великог духовног суда, то да се не би могло тумачити, да исти траје доживотно, а пошто тако изабрани чланови овога суда могу само штетни бити, јер кад остаре изнемогну, отежавају рад и сам положај митрополита, и јер је праведно,