Istočnik

И С Т 0 ч н и к

Стр. 46

бесмислицу сва знања и науке, што они сами не внаду, и свакоме се ругају, ко умно развиће уважава. Презири површно знање; оно је штетно, него уважавај право звање, јер је оно свагда корисно. Уважавај га без обзира, да ли га ти сам ииаш, и што га нијеси могао имати. Неуморно тежи за развићем свога ума помоћу сталног занимања, 8анимања с каквом било науком, или у крајњем случају помоћу читања сваковрсних добрих књига. За богата човјека умно је вјежбање потребно не само вбог тога, што ће он из њега поцрпјети племенито уживање и поуку, него такође и због тога, што ће он, захваљујући томе добити репутацију образованог човјека и пријатеља науке, којим начином он може и друге људе на добра дјела упућивати. Завидљивцима је одвећ мило радне људе кудити. Ако се могао наћи ма какав разлог, да се човјек међу незналице уброји или међу поборнике незнања, свјетина ће зловољно гледати на његова добра дјела тежећи, да га презре и да његовом раду смета. Вјера, отаџбина и част траже јуначке борце, који су прије свега врлинама окићени, а послије тога внањем. Зло је, ако заиста рђави људи могу рећи добрима: „Ви сте незналице и непотребни". Али да би стекао онај углед који је свагда пошљедица образовања, немој се никад показивати као да владаш знањима, која у ствари посве немаш. Та је превара исто тако срамотна као и свака друга. Осим тога ће свака лаж раније или доцније изаћи на видјело. Никад не уважавај ма које било знање искључиво ради сујетног клањања. И ако треба и за себе и за друге више знања желити, али ако увидимо, да га није могуће стећи у довољној мјери, онда се умиримо, и међу себи равнијем људима покажимо се, да их не варамо. Добро је доста знати, али од свега тога за човјека је врлина важнија, која се срећом раме уз раме сложити може са потпуном неразвијеношћу (умном). Због тога немој презирати необразоване људе ни у оном случају, кад су твоја знања сасвим опсежна. 0 знањима се исто оно може рећи што и о богатству: „И једно и друго добро је само за добро других људи, али и без једнога и без другога човјек исто тако може бити добар гра^анин, због чега има право на поштовање." Труди се да шириш свијетле мисли по необразованим групама народа. Али какве су то мисли ? Заиста нијесу оне, које људе направе високоумнијем, гордељивијем и злијем; нијесу она преувеличавања, која се у сувременијем драмама и романима налазе, гдје се обично