Istočnik

Стр. 46 И СТОЧНИК Бр. 2. људи ниже класе за јунаке, а узвишена лица за преступнике истичу^ гдје се другптвена слика преставља са рђавим замишљајем у наказном облику; гдје се 8а вјерног слугу онај преставља, који је слободан изражавати се неучтиво о своме газди, а за доброга глчзду истиче се онај који се оженио ћерком свога слуге; гдје нема разбојника који не би био пријатан .... а све је то због тога да би се побудила мржња према свакоме, ко се не диви овим неприродним јунацима. Добре мисли, које међу необразованим људима нижих класа морамо ширити, то су мисли, које их могу сачувати од ваблуда и предрасуда, не старајући се од њих пачинити пузавце пред сбразованим и од уплива класама; које им улијевају достојне тежње према доброчинству и захвалности. Ми смо међу њима дужни ширити мисли, које их могу сачувати од ружних идеја анархије и простонародне госпоштине; мисли, које их уче да богобојажљиво и поштено врше оне скромне али часне дужности, које им је судба одредила, и на пошљетку онакве, које их увјеравају, да и ако се не може уклонити друштвена неједнакост, да су сви поменути људи пред Вогом једнаки. Глава ХХУП1. Учтивост. Свагда буди љубезан у опхођењу са свијем људима. Та учтивост брзо ће ти прећи у навику, и помоћи ће ти да се свагда умиљлто према људима односиш. Недружељубно, дрско и нндувено опхођење рађа и недружељубни начии мисли. Неуљудност повлачи за собом двоструко зло: грубост сопствене душе и увреду других људи. Постарај се о томе, да би се твоја пријатност појављивала не само у твом спољашњем опхођењу него и у свима твојим мислима, тежњама и радњама. Ко се не труди да сачува свој ум од р^авих мисли, ко им често повлађује, тога оне чесго довуку и до најсаблажњивијих поступака. Често се може чути, да људи, који ни по чему нижем сталежу не припадају, говоре неуљудне ријечи и пуштају дрске шале. Није потреба да се твој говор одликује измајсторисаним разметањем, него се старај да он буде чист од неучтивих и дрских израза, неумјерене оштрине, од говора својственог неуким људима, и од поганих шала, које често вријеђају осјећај пристојности. Да би смо се пристојно изражавали још из младости потребно се томе учити. Ко се томе није навикао до двадесетпетгодишњег узраста, никад се накићи неће. Понављам, —- не треба измајсторисани него оплемењавајући говор, који уздиже човјека над људима нижих