Istočnik

источник

Стр. 49

О Великом риболову. Проповијед Владимира Боберића — ученицима велике гимназије. Лука 5, 1—11. Овом приликом, коју данашње свето јеванђеље описује, видимо Господа нашега Исуса Христа на обали Генисаретскога језера, камо се народ стекао, да слуша ријеч Вожију. Видјевши двије лађе, гдје стоје у крају, уђе у једну, која бјеше Симонова, и замоливши одмакнути се мало од обале сједнувши учаше народ из лађе. Дивна слика. Лађица повија се на крилима лаких таласа, а побожни народ повија се за науком небеснога Учитеља. Пред њима је отворена књига одкривења Божијега — прекрасна природа. Како се лијепо и красно чита из ње. . . Но свршетком Христове проповиједи још не бијаше свршен сав посао његов тога дана. Христос је некојима из круга његових слушалаца нарочито хтио њешто рећи, што осталима није, и то на чудесан начин. Зато се и обраћа Симону ријечима: Хајде на дубину и баците мреже својв и ловите. Симон као стари рибар морао се тргнути на овај позив Христов, јер се изговара, да су сву ноћ ловили, али ништа не ухватише. Јамачно га је Христос на лов позвао, кад се већ било разданило, јер Симон одговара Христу : Сву ноЛ смо ловили. А морао се тргнути и чудити овом позиву Христовом, јер као стари ловац знао је добро, да се риба најбоље лови у ноћној тишини и рано у јутру, док су рибе још мирне и почивају. Али по одговору му, гдје Христа назива учцтељем, види се јчсно, да се по.љуљао у увјерењу о својој рибарској вјештини. Христов позив мора да је био тако увјерљив, да му се Симон није могао ни за час опирати, и видимо га, гдје послије мале тужбе на ноћашњи неуспјех већ попушта: По твојој ријечи бациЛу мрежу ! И заиста успјех је био диван и страшан, јер учинивши то ухватише толико рибе, да им се мреже кидаху и морађаху и другове своје у помоћ позвати, те напунише обје лађе, да су под теретом скоро тонуле. Диван је привор за овијем настао. Чудом овим упрепашћени Симон Петар пада на кољена пред Христа признавајући, да је грјешан човјек и моли Исуса, да га се прође, да га више не куша чудом оваке врсте. Ушао је био страх не само у њега, него и у цијело друштво Симоново, а исто тако и у синове Зеведејеве: Јакова и Јована, који бијаху другови Симонови, но Христос је баш то и хтио. Човјек је такав, да увијек тражи доказа и личног искуства, па да вјерује, Мојсије испрва сумња у позив Божији и није одлучан ни