Istočnik

Стр. 50

И С Т 0 Ч II II К

јуначан поћи пред Фараона, да заступа народ Божији. Тек кад га је Бог наоружао великим чудесима усуђује се латити се посла (П. ЈУЈојс. 3, 11—22; 4, 1—9). Млади и хитрени Гедеон не вјерује очима својима, да анђео Господњи говори са њим и сумња, да је Бог баш њега изабрао, да избави Израиљце од Мадијанаца, и тражи знак од њега (Суд 6, 17; 6, 36—40). Свештеник Захарија не вјерује анђелу, који му се јавио са десне стране олтара кадионога, да ће добити сина, и пита анђела: 11о чему ја шо иознати (Лука 1, 18)? Па тако је и овом прнликом било са Симоном и његовим друштвом. Питање је, да ли би се, као људи грјешни, одмах на прву Христову ријеч одазвали на апостолску службу, да ли не би посумњали у моћ Онога, који их зове. .Христос их је већ унапријед био одредио за помоћнике своје, за ироповједнике вјере хришћанске но питање је, да ли би они разумјели позив апостолски, да је Христос одмах рекао Симону: Одселе Леги људе ловити. Чудновата и неразумљива би била та ријеч њему и друговима његовим. Зато Христос изабира друкчији начин, да их увјери са једне стране у своју Божанску моћ, са друге стране пак да им улије увјерење у себе, да ће оружани силом одозгоре моћи испунити задатак свој и то дивно и обилно. Стари источни народи воле у говору употребљавати фигуре и символе и тијем начином забављати и удивљавати машту и уображење. Таквим говором ствар и ријеч чини се сликовитијом. Па и Христос хотећи будићим ученицима својима показати агхостолску службу, показује им је сликовито богатим риболовом, сликом из њихова заната. И кад видјеше богату множину риба, које уловише у вријеме, кад се иначе не лови, њихово увјерење оснажи се, и Симон, који малочас зове Христа само „учитељем", припада сад од страха ногама Исусовима, и моли га ријечима: Господе, изирл од мене, јер сам човјек грјегиап. Значи, да је у њему ишчезао и пошљедњи траг сумње, да говорећи са Христом не говори са човјеком, но са Богом. Ее бој се — блажи га небесни Учитељ одселе Леги људе ловити. Генисаретски ови рибари на ријеч Христову задобише ловом мноштво риба, али је и Христос овијем чудом задобио своје вјерне ученике. И није чудо што увјерени у Божанску моћ Христову извукавши обје лађе на земљу оставише све и отидоше за Н>ИМ. . . . (Наставиће се.)