Istočnik
источник
Стр. &1
Из црквено-пастирске праксе. Какво уље треба употребљавати код крштења? Уље, које се уоотребљава код крштења, има бити чисто и свјеже маслипово уље. Не смије бити помијешано са другом којом течности, нити се у ту сврху смије употребљавати уље ланено (олај), од сунчанице, из жижка и т. д. Није дозвољено употребљавати код крштења јелеј освећени на »киношцно/и^ кд^нјга«, а још мање онај, што је уиотребљен код тајне јелеосвећења, освећења домова и др. (А Т. Хоннацкш. Прак. руков. д. свлш,. служ. при совер св. таин. Гл. I. Отд. П. § 18. стр. 13. Н. СилБченковЂ, Прак. рук при отправ. приход. требЂ стр. 15. С. В. Булгаков г Б Прак. рук. кх совер. богосл. прав. цер. Стр 109.) Каква лица између парохијана треба нарочито бирати и препоручивати за кумове? Свештеник је дужан брин^ти се, да кумови, били они ма кога звања и стања, знају барем основне истине вјере православне (символ вјере), схваћају своје назначење, да тако узмогну и своју духовну дјецу (кумчад) васпитати у духу православља и благочестија (Прав. Испов. П. Мог. ч. I. вопр. 103. Кн. о дол. пресв. приход § Н0) Вл. Августин, у бесједи 222, каже: »Вас прије свега, како мужеве тако и жене, који кумовасте дјеци, опомињем да се сјећате, да сте старатељи оних, које примисте из свете бање; стога их свагда учите, да чистоту чувају, правду љубе, љубави се држе; а прије свега и сами зпајте символ вјере и молитву Господњу, и научите вашу духовну дјецу«. Свештеник дакле, треба да поучи своје парохијане, да, код избора кумова при крштењу њихове дјеце, иазе парочито на моралне способности а не на њихово материјално стање. Позив кумов није да богато дарива кумче новцем или скупоцјеном тканином, него да му буде у животу потпора, да га руководи и назидава. Добро је, да добар пастир претходно стугш у споразум са родитељима и да им, гледе избора кума, послужи својим савјетом и предлогом (А. Т. Хоинацкш Прак. рук. д. СВН1Ц, сл. при совер. св, таин. Отд IV. § 35. Свешозар Трубач. Књиткевне оцјене и прикази, Мој одговор. У прилог жељи г. Владимира Боберића, да се разбистре појмови о оним изузецима, које је он опазио као што рече у »врсном и похвале вриједном дјелу« моме: » Ечсхортс- (I. св.) а које је изнео у својим рефлекцијама у I I. и 12. бр. »Источника« од пр. г. сматрам за потребно да ово одговорим: Ја сам у »Напомени« својој као уводној ријечи рекао зашто сам »украсио снољашњим шаренилом«, као што рече В. Боберић, своје ексхорте. Мислим да то »шаренило« не буни никога при читању као ни слушаоца који слуша саме ексхорте без тих маргиналија; уз то, ако те биљешке не користе онима, којима су намењене, шкодити не могу. Унутрашња подјела мојих ексхорта није »шаблонска« јер их нисам израђивао ни тш каквој шаблони, него сам распоред мисли и раздиобу ексхорта по