Istočnik

Стр. 40

ИСТОЧНИК

Бр. 2.

Духовно-поучни чланци намијењени онима, који се спремају за св. причешће. — Написао: Гр. Дјаченко. Превео: Јован ПешровиЛ, протопресвитер и кр. професор у Загребу. (Наставак.) 28. Поука онима који се спремају на св. причешЂе. 1. Јопх је врло кратко вријеме до оног великог часа, кад ћете примити ви у себе Господа. Радујте се и веселите се! Али уједно не заборављајте и то, да, као што је тај час у животу вашем најдрагоцјенији, захтијева од вас сву вашу пажњу и сву опрезност. Господ сам хоће да вам се даде и да са собом принесе дарове своје. Како је неразумно не користити се овом милости, која вам се бадава даје, како је преступно приступати да се прими не онако, како треба. Који недосшојно једе и иије, суд себи једе и пије, неразликујуЛи тијела Љсиодња (I Кор. 11, 29). Ово знате, и за стално, свако по силама својим, настојте, да се покажете достојнима спасења да примите Господа који долази у св. својим тајнама. Претпостављам, да сте и сад тијем забављени, и ја хоћу да се приближим к мисли вашој с мојим ријечима, и да вам полако разјасним, како треба да смо расположени и шта треба да радимо, да достојно приступимо к светим пречистим тајнама Христовим. Почнимо од тога часа и ходимо корак за кораком, док се не приближимо чаши Господњој, престављајући на цијелом путу спасоносни образ расположења и дјеловаља. На самом првом покрету сусрете нас свети апостол Павле са својом кратком но строгом поуком: да исиишује себе човјек, иа онда од хљеба да једе и од чаше да иије (I Кор. 11, 28). Да исиишује себе: нека испитује, је ли достојан, — и са тијем увјерењем нека приступи к светим тајнама, јер ако приступи недостојно, суд себи једе и пије. Ах, браћо! Ријеч ова наводи страх па грјешну душу. Јер ко може рећи, да је он баш достојан да приступи трпези Господњој ? Колико има гријеха! Колико нечистоће! Колико јавних увреда Господа! Страшно је приступити; али и не приступати није безопасно: јер ако не кушамо тијела Господња и не пијемо крви Његове, немамо живота у себиТешко нам је с обје стране. А што да чинимо ? Вацимо се у наручја самога милостивога Господа, вапијући Њему: милостиви Спаситељу, поштеди нас недостојне и покри милошћу Својом нашу недостојност! Узалуд се, браћо, трудите, да вас не узнемирује пусти страх. Господа вријеђа не само то, ако ко није спреман — па дрско приступа