Istočnik

источник

Стр. 41

к чаши; већ и то, ако ко без разбора мучи себе сувишиим страховањем. Милостиви Господ не веже нас таким условима, који се не могу испунити, већ тражи од нас мало, да сваки, без но муке, може испунити, ако хоће. „Ко је, говори св. Димитрије ростовски, — исповједио своје гријехе потпуно, не затајивнш ништа; ко жали, плаче и каје се; ко има вољу и чврсту намјеру не падати више у гријех, већ се чувати од свакога гријеха; ко се постом и молитвом и другим подвизима побожности уморио, умилостивљајући Вога; ко се са свима измирио и нема у себи непријатељства ни према коме, тај је достојно спреман: и тако од хљеба да једе и од чаше да пије /" Ако сте све ово испунили или ћете испунити: с пуном надом приступајте Господу са смјериом дјетињском скромношћу. Ми смо грјешни, сви смо грјешни. Но Господ је и дошао да грјешне спасе. Нијесу гријеси — преграда, већ упорство у гријесима и некајање. Ако је то тако, не приступајте! Јер гријеси оплакани, исповијеђени и разрјешени, нијесу више у вама ни на вама. Они су то исто, што и гране : одрезане од дрвета: кад смо гријешили, они су били на дрвету нашега живота живе гранчице и храниле су се од њега; а кад смо се одвратили од њих, и стали их мрзити, покајали се и исповједили, тим чином смо их одсјекли од нас. У часу разрјешења они су отпали од нас. Сад су то — суве гранчице, и Господ иде да спали у нама ово грјешно трње. То треба да буде нарочита брига ваша, да сазнате своје гријехе, оплачете, исповједите и чврсто одлучите оставити их. Ако сте већ то учинили, или ћете учинити, захвалите Господу. Разрјешењем од гријеха спрема у нама себи достојну обитељ, очишћену и поштену. Овоме главном дјелу остаје нам да додамо још једно — да сачувамо сталну пажњу и срце чисто. Чувајте се дакле расијаности и разних брига. Ако су кроз цијелу недјељу остављена била обична дјела, то је тим више обвезно, да их се сад не дотичете, и, удаљивши се од свега, у себе уђете, и тако пребудете једино у мисли на Господа, који вам има доћи. Сваки покрет страних мисли прекрочите и, угледајући се на Господа, молите му се умном и са мало ријечи молитвом, говорећи сваки у себи: не одбаци мене, Господе, од лица твога! Не гнушај се мене, који сам те јако вријеђао! Не отерај ме од трпезе Своје, као иечиста! Оживи ме по ријечи Својој! Посјети ме милошћу Својом, ма и не достојнога! Дођи к мени, и спаси ме! Или једноставно, једну чврсту ријеч: Госиоде Исусе Христа, Сине Вожји, смилуј ми се! Или и без ријечи, једмно у мислима припадни стопама Његовим, чекајући милости! 2. Тим једним могао би се ограничити цио садашњи припремни труд. Но ако мисао не буде снажна да остане код тога једног, заба-