Istočnik

Бр. 11.

источник

Стр. 277

дина« и рад дра Тихомира. Тзорђевића »Кроз наше Румуне«. У одјељку »Фолклорство« похвално се изражава Тих. Остојип о раду Томе А. Братића и Ст. Делића »Народне игре са сијела и збора у Горњој Херцеговини«, док Т. РадивојевиЛ доста неповољно суди о најновијем раду францускога слависте Луја Лежера о Марку Краљевићу. Биљешке су у овом свеску водили: Јов. Вучерив, Тих. ОстојиИ, Веселин ЋисаловиЛ, Јов РадониН , и уредник Летописа Милан СавиИ. На крају је некролог заслужном професору Луки Зими из пера проф Гл. ЛазиДа.

Разно. Званични наслови црквено просвјетних аутономннх власти у Босни и Херцеговини: 1. Пречасни епархијски црквеии суд српско иравославне Митронодије Н у Н . 2. Славни управни и просвјетни савјет српско-православне епархије Н у Н 3. Високодостојни српско-православии велики црквени суд у Сарајеву. 4 Високославни српско-православни велики управни и просвјетни савјет у Сарајеву. Манастир свете патријаршије у Пе^и. Манастир светог Арсеније српског готово је најстарија, али по сачуванима споменицима и по повјести својој, без сумње најважнија у старој Србији задужбина српска. Повјесницу његову описали су већ многи наши историчари, те ћемо се ми ограничити на регистровање знаменитијих догађаја из живота ове свете обитељи која негда бијаше духовно средиште цијелога Српства, а за наше доба му остаде само лијепа усиомена па мипуле дане славе некадашње. Од св. Арсенија, који је обитељ ову за архиепископско сједиште своје одабрао, па све док се није угасила патријаршија пећска: из ове се свете обитељи сијала луча вјере, просвјете и имена српског. Одавде су Арсеније и блаженепамети прејемници његови, потоп.и патријарси српски као првојерарси митрополијом својом управљали, овдје су живили и и овдје почивају: Јоаникије, Сава П, Јеврем и Данило, па и многи доцнији првосвештеници српски, међу њима и патријарси Макарије и Максим. Сви су се ови свети мужеви иламеном ревпости надметали, који ће од њих свету ову задужбину боље очувати, опстанак јој обезбиједити и љегппе украсити. Подигоше велики храм, у којем су унраво три храма, зидовима један од другог одијељепи. У средини је огромна Саборна црква светога Спаса, која је до нашег доба најбоље и сачувана, друга је црква са лијеве стране: св. Димитрија,