Istočnik
Вр. и.
лсточник
Стр. 273
да будете живи и ви, и сјеме ваше". (V. Мој. 30, 19). ОдилЦ 1те „старп квасац", који је прешао у вама у трулеж и отровао вас гриј.хш и узмите „ново тијесто" (I. Кор. 5, 7). Иовјерујте. Вог хоће, да се сви људи сиасу и сазаају истину (I. Тим. 2, 4) а истина је у блак)вијести Сина Божијег. Обратите се тој истини, којој је најдрагоцјеаији украс онај крст Спасов на Голготи. Приступите том часном значењу побједе Божије над Адом, али најприје одбаците невјерство и раскините замке, у које вам је душу Ад спутао, па раскајани исповједите Христа Господа: Вјерујем Господе, да си Ти доиста Христос Син Бога живога, који си дошао на свијет, да спасеш грјешнике, од којих сам први ја... Вјерујем Господе, помози мојему невјерију! И Спаситељ ће вас примити, као разбојнику оном опростити, те ћете у души кашој спасоносну благовијест, која нека и нама свима у дио падне: Вјера твоја ће те спасти, по|>и с миром! Амин.
Син Човјечији. — Написао: епископ Антонијв. С руског превео Војислав Борић. (Свршетак.) Библеисти разјашњапају ово призвање с гледишта месијапског и то је, паравно, правшшо, али пе сасвпм потпугго. Месијанско учегће предапо је врло прикривено. Потпупо јаспо откринепо је патријарсима и закоподавцу морално назначење јудејског парода међу безаконим незпабошцима. »Господ се јави Авраму и рече му: Ја сам Бог снемогући, по мојој вољи живи, и буди поштеп; и учинићу завјет између себе и тебе« и т. д (Књ. о пост. 7, 1). Цијељ овога завјета Господ Господ је још јасније означио у другом виђењу, када је Авраму открио предстојећу казпу Содома за развратгш живот и жестоко срђе. »Од Аврама постаће велик и силап народ и у њему ће се благословити сви народи па земљи. Јер знам, да ће заповједити сиповима својим и дому своме иакон себе, да се држе путова Господњих и да чине што је право и добро (18, 18, 19). Учипивши савез с израиљским пародом ради тога да тај народ чипи што је право и добро, Господ му забрањује да опћи с безаконим народима, да-гаони не наврате на гријех нашљедства његова (Им. 28, 32, 33), да га не науче своме блудодјејању (Им. 34, 13 — 10); дајући заповијести пепорочности своме народу, Господ додаје: »Немојте се скврнити ни једном .овом стварју; јер су се свима тијем ствприма оскврнили народи, којо ћу одагпати испред вас. Јер се оскврнила земља, и неваљалство ћу њезино походити на њој, и изметнуће становнике своје« и др. (Лев. 18, 24—30). Али Израиљ није сачувао завјета с Богом, и земља Божија збацила је и њега сагласпо грозноме предупређењу Господњем, и ево, он се у ропству неваљалих незнабожаца покајао и одушевио надом, да ће Господ испунити своја обе-